ЕВРОАЗИЈА У СРБИЈИ

http://www.kozaci-srbija.tk

У Београду одржана Скупштина народа Евроазијског Савеза

У Србији је 8. и 9. октобра одржавана Скупштина народа Евроазијског Савеза.

На дводневним президијумима и пословном форуму учествовао је Врховни Атаман Свесрпског Козачког Савеза, Председник скупштине дијаспоре, Председник Покрета Родољуба отаџбине и дијаспоре-РОД, козачки пуковник Драган Станојевић.

Поред њега, учествовао је и начелник штаба, козачки пуковник Новак Шљиванчанин и заменик Врховног Атамана, јесаул Предраг Ђоковић.
Госпођа Светлана Константиновна Смирнова је у својству Првог заменика Генералног секретара Скупштине народа Евроазије у партнерству са организацијом „Наша Србија“ коју води Млађан Ђорђевић обезбедила све потребне ресурсе за одржавање округлих столова, пословних форума, президијума и саме скупштине која је одржана у великој сали Руског дома.
Првог дана, на пословном форуму Евроазија-перспективе пословне сарадње, у име Србије говорио је Врховни Атаман Драган Станојевић који је компетентно изнео податке о габаритима евроазијске економије евроазијских интеграција које је оценио као географски највеће, енергетски најмоћније економске интеграције у 21. веку.

Врховни атаман је приметио да се ове интеграције беспотребно политизују јер су по својој суштини пројекат заснован на економском прагматизму. Нагласак је на постојању Евроазијске банке за развој чији се директор уживо јавио конференцијским поздравом путем скајпа. Конкретно, Евроазијска банка за развој има за циљ привлачење нових држава чланица, пружање техничке подршке за реализацију финансијских инвестиционих пројеката који за циљ имају интеграциони ефекат. Банка у овом тренутку финансира инвестиционе пројекте у државама чланицама са општом сумом која прелази 4,5 милијарди долара. Банку су формирале државе чланице које су у њу уложиле капитал од преко 1,5 милијарди долара.
Предности Србије у могућем евроазијском интегрисању су у томе да се због профилисаног економског прагматизма, а не политичког пројекта какве су интеграције Србије са ЕУ, чланице државе помажу једна другој на основу усаглашене политике у различитим областима.
„ На крају, желим још једном да напоменем на речи Председника Руске Федерације, Владимира Путина, који даје одговор на многа питања, а који је рекао да је формирање Евроазијског економског Савеза ефективна интеграција-пут који омогућује свим учесницима достојно место у сложном свету 21. века. Само заједно су наше државе способне достићи водеће позиције међу лидерима глобалног раста и цивилизованог прогреса, и само тако можемо постићи успех и процват наших држава.“, изјавио је на крају свог обраћања Врховни Атаман у својству Председника парламента свесрбске дијаспоре и Председник србске дијаспоре Евроазије.
Према речима Данијеле Стрижак која је била модератор пословног форума у привредној комори Србије, оно што је чула од говорника на форуму за њу ично спада у научну фантастику. Међутим, гђа Стрижак је имала веома добра питања за учеснике,а свакако је запамћено питање: „Како ће се Евроазија борити против енглеског језика за који се сада сматра да је доминантан?“
Одговор који је добила многе би требало да натера да ставе прст на чело и размисле о проширеном моделу свог образовања: „ Не, ми се нећемо борити против енглеског језика, ми сматрамо да људи требају да знају и руски и енглески језик..“-Председник туристичког Савеза, Роман Скорји.
Пословни форум је био организован у малој сали Привредне Коморе Србије док је у Руском дому, истог дана, 8. октобра, са почетком у 15:00 часова одржано проширено заседање Председништва Генералног савета Скупштине Народа Евроазије.
На том скупу је саопштено да се Генерални савет састоји од 33 Савета, између осталих, постоји и Савет за квантну комуникацију. Највећу пажњу је привукао модел образовања који је сада далеко од реалности.
Подаци да је 80% људи апсолутно незадовољно студијама које су завршили мислећи да су потпуно промашили науку која им је потребна у животу су у потпуности оголили економски систем који данас постоји и у којем су људи сувишни. Роботизација и технократски систем једноставно стварају од људи психотичну масу.
Михаил Фјодоров Васиљевић, доктор економских наука је 9. октобра у Руском дому у организацији Скупштине народа Евроазије у својству модератора водио дискусиону платформу о квалитету учитељско професорског састава Универзитета „будућности“. Морам поменути да је крајњи циљ савета за образовање тај да сваки човек има своје место на свету, да се не сматра сувишним или да не може да види себе нигде. То је јако сложен задатак, али кроз кооперативну економију, дакле кроз бизнис како каже професор др. Фјодоров, то је могуће урадити.
Нека од питања са дискусионе платформе су: Како преобразити образовање из посесивног у процесивно, из разговора о животу у животно, какви су потребни предавачи као градитељи људског капитала, и тако даље.
Поента је да се сматра да је потребно да се човек образује целог свог живота, а не да буде као до сада, са завршеном високом школом након оје остаје доживотно у пословном моделу који се не мења, исто као и обим или природа његовог знања.
9. октобра је одржан округли сто у Институту за европска истраживања о хуманитарној сарадњи и процесу евроазијских интеграција на којем су се могле чути интересантне уопштене поставке у вези самих интеграција и односу организационих актива на друштва у свакој држави која приступа или је већ члан Евроазијског савеза.
Морам рећи и то да је сам појам Савез потпуно другачији од појма Уније која приморава своје чланице на униформност у свим погледима или законским актима кроз процесе придруживања у којима учествује Србија, али чије се последице данас осећају у потпуном друштвеном разбијању кохезије, почев од породице, па преко свих државних и друштвених институција.
Председник Покрета Родољуба отаџбине и дијаспоре је договорио потписивање споразума о сарадњи са Скупштином народа Евроазије, а само учешће Козака на овом догађају је веома значајан за Србију у сваком смислу.
Наше позиције се могу драстично променити на боље за веома кратко време, учешћем у евроазијским интеграцијама уз истовремену консолидацију цивилног друштва, посебно младих који су свакако здраво друштво за учествовање у бројним пројектима које би Србија могла да понуди скупштини Евроазије као и Банци за развој.
У том духу, позивамо појединце и друштвене организације да се припремају за форматирање својих пројеката на овај ниво, као и да се укључе у живу сарaдњу са Покретом Род који би требало да носи већину пројеката које смо већ поменули.

Предраг Ђоковић