четвртак, 15. октобар 2020.

ПОБУНА ПРОТИВ МОДЕРНИХ ТУРСКИХ ОТИМАЧА ДЕЦЕ



Свако из Европе и Азије веома добро познаје ко је стварао Отоманску самозвану Империју. Самозвану јер она цивилизацијски никада није ни била Империја.

 Познат је и турски данак у крви када су отимали децу из српских породица и водили их у Турску васпитавајући их турским етичким и етничким вредностима и нормама. План је био да се ти српски синови искористе као елитни и најспособнији војнички пукови у корист самозване отоманске империје. Ко је подизао ту децу отету из колевки и наручја мајки!?  Којим језиком су говориле те нове назови мајке?

Господо из Србије, Закон о Породици, Члан 70. се побринуо да Србија буде демократска земља у подизању и васпитавању деце, па ће тако Бошњак из Новог Пазара имати свако право да васпитава децу да буду бошњаци из Новог пазара, а не нешто друго, родитељиома је то чак и забрањено, Србин из Ниша ће имати право и обавезу по овом члану да васпитава дете да буде Србин, и да буде православни, римокатолик из Суботице ће такође имати право и обавезу да васпитава и усмерава своју децу у етичким и свим другим вредностима породице из које потиче.

Дакле, у Србији се искључиво отимају српска деца. И ко то ради? Нашао сам на пример адвоката и судију који су у очигледној шеми за разводе бракова, адвокат је муслиман, а судија из Шавника, пореклом, Република Црна Гора, онда наишао сам и на другостепени систем којег чини судија која суди кривицу и која је члан једне плаћеничке феминистичке НВО. Та судија и адвокат су развели преко 5000 бракова док је адвокат наступао као купац за преко 50 станова од очева који нису имали новац за плаћање издржавања пасу били принуђени да продају стан. 

Одузимања деце и сама делатност људи који раде у центрима за социјални рад, који се баве породицама су ПРОТИВ ЗАКОНА О ПОРОДИЦИ. Када погледамо имена оних из центара, а сазнајем да је недавно адвокат муслиман променио име у српско, баш због могућег откривања и праћења, видимо да су многе особе заправо из Бугарске, из Хрватске да веома мало има наших људи који то раде. Или су диховно обогаљени или емоционално извитоперени. Шта рећи када ми је лично једна млада неудата радница центра за социјални рад изговорила да она не намерава да се удаје гледајући шта све постоји и решавајући случајеве...


уторак, 06. октобар 2020.

Стварање антицркве / Олга Четверикова

 


Данас смо сведоци револуције огромних размера која се остварује не само у економској и политичкој сфери, већ, пре свега – у духовној. И у мери свог јачања, Нови светски поредак испољава све очигледније религиозни карактер.

Ако су раније светске финансијске елите деловале под знамењем хуманизма, просвећености, рационализма, тј. чисто световног погледа на свет, данас се та декорација распада као гњила тканина, и кроз њу просијавају права, суштинска убеђења „газда овог света“ – отворено, свесно богоборство.

Да данашња борба има религиозни смисао, да је она позадина, јасно показују дела светских политичара.

Раније се Запад представљао као борац против „безбожног комунизма“, „исламског фундаментализма“, а сада је, на крају, отворено изговорио име свог правог непријатеља – Православље.

Тако је, један од главних присталица асоцијације Украјине с Европском унијом, шведски министар иностраних послова Карл Билт, недавно изјавио да се за последњих неколико година Русија променила нагоре. Ако су у првој деценији после распада СССР-а њене власти изражавале у својој политици стремљење ка западним вредностима и покушавале да их усаде становништву, онда се данашње руско руководство солидарисало са грађанима и учврстило као оштра опозиција Западу.

„Путин – рекао је Билт – демонстрира приврженост не светским, већ православним вредностима, а Православље је опасније од исламског фундаментализма и представља главну опасност за Западну цивилизацију, због тога што покушава учврсти породичне односе и што има непријатељски однос према гејевима и трансроднима.“ То јест, фактор „исламског фундаменталзма“ је потрошен, почела је свеопшта демонизација лика Русије.

То је било потврђено и на септембарском самиту НАТО-а у Велсу. Западна алијанса је сврстала нашу земљу и ИСИЛ („Исламска држава Ирака и Леванта“ – исламска терористичка организација која делује првенствено на територији Сирије и Ирака, прим. прев.), у главне претње за сопствену безбедност.

Петнаестог септембра генерални секретар НАТО-а Фог Расмунсен, у свом излагању у бриселском „Карнеги центру“, разјаснио је ову стратешку смерницу, изјавивши да се они налазе у предворју нове битке између толеранције и фанатизма, демократије и тоталитаризма, између отворених и затворених друштава.

Изјаве западних политичара очигледно илуструју догађаји у Украјини. Њихова изузетност састоји се у томе што се нови нацизам тамо појавио у облику грандиозне химере која обједињује нацисте, либерале, окултисте, екуменисте, паписте, протестанте.

Ако се изузме зависност од формалне припадности овој или оној конфесији, партији или секти, сви ти људи имају исте представе о будућем светском поретку и о методама његовог стварања. И религија је једна од њих: то је религија тоталне власти у систему у коме је свакоме намењено одређено место, и у коме свако има своје парченце својине. Главни и заједнички њихов непријатељ је Руска православна црква и Руски свет.

На крају, збацивши маску честитости и добротеглобалне елите су прешле на отворено нацистичке, нечовечне методе управљања. Оно што данас видимо у Украјини није рецидив нацизма, то је део доследног спровођења стратешког плана: управо тако замишљају процес успостављања новог светског поретка најкрупнији финансијски кланови. Нацизам, у свом злокобном инфералном испољавању, представља део савременог западног погледа на свет. Овим се објашњава мртвачко ћутање западних политичара, организација за заштиту права, римског папе и других „миротвораца“ на нечувене ратне злочине који се пред нашим очима одигравају на југоистоку Украјине.

Пошто је реч о богоборачком погледу на свет, схватање значења светске „перестројке“ која се управо одиграва, могуће је само у светлости Откровења св. Јована Богослова. Старац Пајсије Светогорац о светском рату је говорио: „Читати данас пророчанства је исто као читати новине: све је тако јасно написано.“ Заиста, у светоотачким тумачењима Откровења дају се веома актуелна појашњења.

Наши богослови су запазили да ће успостављању власти Антихриста претходити активна одступања; истовремено материјализам и безбожје ће бити замењени новом формом мистичких веровања, која ће присилити људе да прихвате будућег светског владара – као натчовека. То јест, у време његовог доласка материјализам и атеизам ће изгубити актуелност, државом ће владати демонски мистицизам или окултизам, сједињен са крајњим развратом и неморалом. И на том тлу појавиће се Антихрист, а његова популарност ће бити заснована на томе што ће, у моменту владавине социјално-економског и политичког хаоса, прогласити себе обновитељем историјске државности – и наступити као конзерватор-контрареволуционар. Но, у стварности његова идеја ће се показати још револуционарнијом. Програм Антихриста је магијска мисија, тако да ће суштина његове власти бити у магијско-мистичкој сфери управљања, док ће декларативни опоравак државе бити само средство.

Раније је било тешко замислити да се овај сценарио може остварити. Но данас, са проналаском дигитално-информационих технологија, глобалне елите су добиле реалне инструменте који им омогућавају да обједине људе под својом контролом, примењујући окултне методе управљања.

Није овде реч о индивидуалној манипулацији, и није реч о идеолошкој обради појединих група људи и класа, већ о покушају стварања глобалне АНТИЦРКВЕ. Зато, у последње време, можемо приметити најезду окултизма у свим сферама – економској, финансијској, политичкој, управљачкој, у сфери образовања и културе (биоскоп, музика, литература, на телевизији и естради). Отворено се намеће луциферска симболика. Све је усмерено ка темељној промену човекове свести, „перестројку“ његове душе и, на крају крајева, на дехуманизовање.

Никакав просветитељски хуманистички пројект није способан да изађе на крај са таквим задатком, но глобалне елите још не могу отворено да објаве окултну садржину свог погледа на свет. И зато данас, под видом „еволуције“ хуманизма, пред нашим очима се остварује његово уништавање. Хуманизам се замењује трансхуманизмом који проглашава за свој циљ – не развој човекових скривених способности, већ превладавање саме људске природе, превладавање несавршене плоти и слабог разума и излазак изван човекових граница.

Пролазећи стадијум трансхуманизма, човек треба да се претвори у „постчовека“. Достизање тог циља планира се уз помоћ најновијих научних нано-, био-, информационих и когнитивних технологија (НБИК-технологије), тј. оних технологија које се данас налазе у темељима функционисања информационог друштва.

Зашто је реч о самоуништењу хуманизма? Хуманизам проглашава за највишу вредност „права човека“. Сада се већ у „право човека“ укључује и право на човекову тоталну трансформацију, његово превладавање, тј. његово укидање. Зато не само хришћанство, него и просветитељски хуманизам нису уписани у планове аутора „глобалног управљања“.

„Постчовек“ или „натчовек“, у схватању трансхуманиста, биће бесполни киборг који се размножава помоћу вештачког начина оплодње, и који ће имати могућност да битише у разним „телима“. Главни покретачки циљ је – достизање бесмртности (биолошке и „дигиталне“) и стварање „надразума“ , у односу на који је човек биће нижег нивоа.

Иако трансхуманизам представља широк покрет (у чије следбенике се убрајају чланови разних група – од атеиста до окултиста, мормона и псеудобудиста), водећу улогу у његовом ширењу играју отворени богоборци. Није случајно угледни трансхуманист Макс Мор насловио један од својих програмских чланака – „У славу ђавола“. (У њему је изложена стара теозофско-гностичка идеја о борби „носиоца светла“ Луцифера – сатане или ђавола – против Демијурга, који је наводно створио несавршен свет и уронио човека у мрак незнања.)

Трансхуманистички пројекат залази својим кореновима у окултне идеолошке системе, који се заснивају на пантеистичким погледима и сабирају у себи лажна учења Кабале, гностицизма, хиндуизма, будизма и древних источних религија. За православне вернике очигледна је инферална суштина овог погледа. Зато главни удар треба да буде управљен на Православље, али се он не врши јавно већ скривено.

Као прво – кроз раскол Православног света и пре свега – Православног руског света. А као друго – уз помоћ раслабљивања православног погледа на свим нивоима (од догматике до етике). Конкретно, то се остварује путем утврђивања универзалног принципа толеранције, заштићеног „Декларацијом о принципима толеранције“, коју је донео УНЕСКО 1995. године. Тај документ се схвата као „одрицање од догматизма, од апсолутизације истине“, а уместо тога се за јединствену, обједињавајућу норму проглашавају међународно-правни акти у области људских права.

Ако хришћанске вредности противрече правима човека која су заштићена међународно-правним актима, они морају бити одбачени. Но, ми видимо да су последњих година, ставови у декларацијама и резолуцијама међународних организација у области права човека (Декларација о сексуалној оријентацији и родном идентитету из 2008. годинеРезолуција Света за људска права ОУН 2011. године о правима човека, сексуалној оријентацији и родном идентитету, многобројне резолуције Савета Европе) апсолутно несагласни са нормама хришћанске етике.

У стварности толеранција је постала начин да се реализује стара масонска формула „ред кроз хаос“ и представља синтезу масонске доктрине и њену главну тајну. Она означава да „велики посао“ може обавити растурањем и разарањем, и учи, да се до новог поретка може доћи само кроз вешто организовани неред.

При томе, раслабљивању и рушењу подлеже све: економија, финансије, државни суверенитет, систем управљања, систем образовања, наука, култура. Морају бити нарушени и догматика и етика хришћанства које данас покушавају да „растворе“ у другим религијама, а које се користе, у овој етапи за подривање вере у истинитог Бога Творца и оваплоћеног Бога Логоса, а у будућности ће и оне бити укинуте.

Управо је у томе смисао глобализације – у тоталном слабљењу, рушењу и стварању хаоса. Глобализација не ствара нови поредак (и неразумевање овога је основна грешка оних, који је свом снагом свога незнања подржавају), њен задатак је чисто деструктиван; крајњи резултат процеса глобализације биће свеопшта криза у којој ће се појавити онај који ће себе прогласити за Спаситеља и установити нови поредак.

Дакле, неопходно је да будемо будни, опрезни и јачамо веру!

Аутор: Олга Четверикова

Са руског посрбио: Александар Мирковић (Благодатни огањ, 19. 4. 2015)

понедељак, 24. август 2020.

Верски рат у Украјини: примирје или кратко затишје?

 

Дмитриј Скворцов   
петак, 07. август 2020.

Почетком септембра 2018. године у Истанбулу је одржан Архијерејски сабор Цариградске патријаршије, који је најавио право ове патријаршије да се меша у послове било које локалне цркве, као „брижне мајке и родитељке цркава“ (мада се сама „мајка и родитељка“ појавила три века после рођења у Јерусалиму хришћанске цркве као такве). На овај начин је коначно уобличена и проглашена такозвана „јерес источног папизма“,тј. порицање саборне природе цркве, утврђене у православном симболу вере (који подразумева да су све локалне цркве и сви епископи, укључујући и оног из Цариграда, једнаки једни пред другима, стога о најважнијим питањима православља не одлучује једна особа, већ сабори, односно саборни ум цркве).

Већ у октобру 2018. године, на основу самопроглашеног права да се меша у послове било које друге помесне цркве, цариградски патријарх Вартоломеј упао је на канонску територију Руске православне цркве (РПЦ) у Украјини, прогласивши канонски непризнате парасинагоге (рус. самочинные сборища, канонска дефиниција самопроглашених псеудоцрквених организација) „Украјинску православну цркву– Кијевску патријаршију“ (УПЦ-КП) и „Украјинску аутокефалну православну цркву“ („УАПЦ“) за део истинске васељенске цркве.

У децембру 2018. Цариградска патријаршија, заједно са администрацијом тадашњег председника Украјине и лично Петром Порошенко, одржала је „Сабор уједињења“ УПЦ-КП и УАПЦ. Тако је од канонски непризнатих „цркава“ створена у Украјини Стамболу подређена тзв. „Света црква Украјине“ (СЦУ). Активност канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије (УПЦ-МП), која је по броју парохија (и уз то верника) била 3-4 пута већа од броја комбинованих УАПЦ и УПЦ-КП, Вартоломеј је „забранио“.

Стогодишњи корени сукоба

УПЦ (МП) сматра се канонском црквом из разлога што је њен епископат, кроз свету тајну свештенства, потиче од самих апостола. Другим речима, овај самоуправни део РПЦ је део апостолске цркве, коју је, према Светом писму, формирао сам Бог пре готово две хиљаде година.

УАПЦ је пре сто година формирана од стране Комисије за ванредне ситуације Украјинске ССР да би ослабила утицај канонске цркве у Украјини. Међутим, у то време ниједан епископ није ушао у новоформирану структуру. А, према православном учењу, „тамо где нема епископа, нема ни цркве“. Стога су верници остали у прогоњеној, али истинитој цркви. 1930. године, УАПЦ је морала да се распусти. 1942. године су њу „оживеле“ немачке окупационе власти,да би се у конвоју са осталим хитлеровцима УАПЦ повукла кад је Украјину ослободила Црвена армија, и настанила углавном у Сједињеним Државама. Под Горбачовом, структуре УАПЦ обновиле су рад у Украјини, иако им је центар руководства остао у САД.

Што се тиче УПЦ-КП, њу је 1992. основао први председник Украјине Леонид Кравчук. Овај бивши шеф идеолошког одељења Комунистичке партије Украјинске ССР, који се током целе своје каријере борио против цркве, сада је прогласио политику „независној држави– независна црква! “Новоизабрани председник Украјине сугерисао је да се бивши старешина УПЦ (МП) митрополит Филарет (претходно уклоњен са руководства –сабор епископа му је забранио служење и каснијега анатемисао због низа канонских прекршаја) придружи УАПЦ и да је на тај начин „канонизује“. Дакле, снагама председничке администрације, Службе безбедности Украјине (СБУ) и под непосредним надзором групе посланика Верховне Раде, одржан је први „сабор уједињења“. Пошто Филарет није признао своје свргавање и наставио да се назива шефом УПЦ (МП), нова уједињена структура постала је позната као „УПЦ-Кијевска патријаршија“. Међутим, већина најутицајнијих „владика“ УАПЦ, на челу са „патријархом“ Степаном Скрипником није признала присилно сједињење са јучерашњим „непријатељем украјинског православља“ (из времена док је био на челу УПЦ-МП). Ове „владике“ заједно са паством напустиле су УПЦ-КП, настављајући са активностима УАПЦ. Присуство наводно „канонског“ епископа није помогло ни „Кијевској патријаршији“, јер је до тада Филарет већ био протеран из свештенства.

Зашто је Цариграду требало да од ових псеудо-цркава, које су у рату три деценије, створи сопствену „канонску цркву“?

Геополитички интереси у украјинском питању

Чињеница је да је православна црква у Украјини коју представља УПЦ (МП) и даље по свој прилици последња институција која културно и историјски повезује бившу Малорусију (сада Украјину) са Великом Русијом (сада Руском Федерацијом), Белорусијом и другим деловима историјске Русије у оквиру јединственог етничког простора

Чињеница је да је православна црква у Украјини коју представља УПЦ (МП) и даље по свој прилици последња институција која културно и историјски повезује бившу Малорусију (сада Украјину) са Великом Русијом (сада Руском Федерацијом), Белорусијом и другим деловима историјске Русије у оквиру јединственог етничког простора. САД, које су по сопственом признању геополитички противник Русије, схватају да без значајног слабљења канонског православља у Украјини она не може бити у потпуности преобликована у Анти-Русију („испред носа“ Русије), чиме би се коначно сахранила идеја „Руског света“ (рус. Русский мир). Патријарх Вартоломеј је познат као штићеник америчког Стејт департмента. Штићеник Обамине администрације био је и Порошенко, кога је она и поставила за председника Украјине.

Геополитички захтев „прекоморских партнера“ поклопио се са личним интересима Вартоломеја и Порошенка. Првом–де факто старешини неких петсто Грка који живе у истанбулском округу Фанар (где се налази патријархова канцеларија) и грчке дијаспоре расуте по свету (углавном у САД) – очајнички је потребно да повећа своју паству да би ојачао папске амбиције. Другом је била потребна слава „ујединитеља украјинског православља“ уочи председничких избора 2019. године.

Међутим, идеја о „ујединењу православља“ пукла је одмах на „Сабору уједињења“.

Фијаско уместо тријумфа

„Уједињење украјинског православља“ није успело самом чињеницом да УПЦ (МП), највећа црква у земљи која је вишеструко надмашује све остале цркве Украјине заједно, није дошла на сабор. Упркос жестоком притиску СБУ (укључујући претресе, кривично гоњење, и чак отмицу деце), притиске лично Порошенка и његове вертикале власти, само су двојица од 96 канонских владика Украјине дошли на „Сабор уједињења“. Од њих само један управља епархијом (а и њега је осудила велика већина парохија његове властите епархије), док је други викарни епископ (то јест, нема своју епархију, већ се бави административним радом под владајућим владиком). Притом је канонска црква и иначе намеравала да се отараси ове двојице, знајући њихову наклоњеност аутокефалији.

Даље, „патријарх Филарет“ је, пошто није примио ни један достојан положај у СЦУ од Вартоломеја, напустио „Уједињену цркву“ и наставио са активностима УПЦ-КП. Ситуација је изгледала као „огледало“ догађаја из 1992. године, када су, након првог „Сабора уједињења“, стари аутокефалисти напустили УПЦ-КП и наставили са активностима УАПЦ. Тада је Кравчук доживео фијаско, а сада –савез Вартоломеја и Порошенка.

Након стварања „СЦУ“ до садаје њене редове добровољно прешло око осамдесет парохија (притом већина без свештеника), што је мање од једног процената свих парохија УПЦ (МП). И судећи по чињеници да се то догодило током 2019. године (то јест прве године постојања СЦУ), може се констатовати да је процес добровољног преноса надлежности у целини завршен. Чињеница је да су заједнице које прве прешле у састав СЦУ дуго имале на челу свештенике који су били отворене присталица аутокефалије. То значи не само да су пастири узгајали паству у одговарајућем духу, већ и да је аутокефални елемент природно окупљаооко таквих цркава. Спречавала их је само очигледна неканонска природа УПЦ-КП и УАПЦ. И чим су ови људи дочекали макар какво признање „каноничности“ националне „цркве“, сјурили су се у њу попут лавине.

Тако је већ у јануару 2019. године постало је јасно да масовног прелаза православних хришћана у СЦУ неће већ.

Објава верског рата

Како би спречио да му пропадне главни адут председничке кампање, Петро Порошенко (који је рачунао на гласове искључиво русофобног дела бирачког тела) морао је хитно „ујединити украјинско православље“ насилним средствима. Он сам је прогласио верски рат, неколико пута јавно позивајући на протеривање „цркве земље агресора“ из „украјинске земље“.

Отимање храмова канонске цркве одвија се по следећој шеми: општинске власти у селу које је годинама обрађивано националним телевизијским каналима и званичним медијима гласају за „прелазак“ (а у ствари за превођење) локалне цркве из Московске патријаршије у „Украјинску патријаршију“. Мишљење саме верске заједнице никога не занима. А у било ком месту у постсовјетској Украјини, верници који редовно посећују цркву очигледну мањину у односу на укупни број становника.

Типичан случај снимљен је у селу Барановка, у Житомирској области.

Као што видите, једногласна одлука о одузимању „јазбине непријатеља украјинског народа“ донета је састанком локалне општине на позив посланика регионалног већа у присуству шефа окружног савета, шефа окружне управе (РГА) и шефа сеоског већа. Онда започиње присилно одузимање храма (након ударца у стомак, владика Орест Семотјук је хоспитализован са оштећењем гуштераче). Службе јавне безбедности у томе нису просто неми посматрачи, Полиција је укључена у „неутралисање“ бранитеља храма. У исто време, шеф окружне државне управе оптужује старешину храма да је „изазвао сукоб“ тиме што узурпаторима није омогућио слободан улазу храм (6 минута 53 секунде на горњем снимку). Тако је око стотину православних цркава било присилно пребачено у тзв. СЦУ. Још око две стотине нелегално је пререгистровано (без знања и сагласности верске заједнице), и сада се воде као „спорни објекти“. Аутор овог текста је прикупио најшокантније случајеве одузимања православних цркава уз учешће неонацистичких оружаних група (у сарадњи са СБУ и МУП Украјине), органа реда, и лично представника локалних власти, уз директно физичко насиље над легитимним власницима цркава, и писао о њима у чланку „Најшокантније околности одузимања православних цркава у Украјини“.

У исто време, покренути су кривични поступци због „подстрекивања верске мржње“ против оних који су покушавали да објасне својим противницима (позивајући сена православне каноне и изреке црквених отаца) да је, са хришћанске тачке гледишта, спасење душе немогуће у структурама попут тзв. СЦУ. СБУ је покренула поступак против намесника Кијевско-Печерске лавре митрополита Павла, против представника за међурелигијске односе Ровенске епархије оца Виктора Земљаног, против православног недељника „Мир“, против писца Олега Слепињина, да не помињемо много мање познате, а самим тим и потпуно беспомоћне православне блогере и кориснике друштвених мрежа. Чак је и уредник новинске агенције РИА Новости - Украјина, Кирил Вишински (који је у нехуманим условима украјинског затвора провео скоро годину и по и размењен као „заробљени диверзант ЛНР/ДНР“) приведен у притвор након објављивања на веб страници РИА стручних мишљења о државној политици према цркви, од којих јеједно било негативно.

Терористички вебсајт „Миротворац“ (који представља отворену базу личних података украјинских држављана који се сумњиче за „антиукрајинске сентименте“), а који је креирао заменик министра унутрашњих послова Антон Герашченко објавило је личне податке епископа УПЦ (МП) који се отворено противе аутокефалији (укључујући Кијевског митрополита Онуфрија). Подсетимо, да су након сличног објављивања адреса писца Олеса Бузине и јавног радника Олега Калашникова (што је само по себи кршење људских права о поверљивости личних података) обојица убијени на вратима сопствених кућа.

„Хладна фаза“

Након што је Владимир Зеленски победио на председничким изборима 2019. године, масовна отимања цркава су наравно прекинута. Штавише, у августу исте 2019. полиција је покренула кривични поступак против шефа државне службе за верска питања Андреја Јураша због подстицања СБУ на деловање против УПЦ (МП). Јурашу такође није продужен мандат након промене председника, у чему многи виде утицај на Зеленског заменика шефа председничке администрације Сергеја Трофимова, иначе парохијана УПЦ (МП).

Судови и државне управе почели су доносити о длуке у корист локалних парохија УПЦ (МП), које се одупиру присилном премештању у СЦУ (оних 200 „спорних цркава“). Ови случајеви нису тако чести, али су пре само годину и по дана изгледали као научна фантастика.

Актуелног председника не занимају превише ни контакти са Фанаром. Док је Порошенко годинама буквално молио за сусрет са Вартоломејем, Зеленског је – чак и када планирао посету Турској – требало убеђивати да посети цариградског патријарха. Притом је састанак све на шта је Зеленски пристао, учинивши уступак Стејт департменту. „Заједнички апел председника Украјине и екуменског патријарха“, који су раније припремили Фанар и министарство спољних послова Порошенка, није потписан. „Власти се не смеју мешати у црквене послове“, објаснио је Зеленски на конференцији за штампу после састанка који је за Вартоломеја био потпуно бесплодан.

Основно бирачко тело Зеленског неповратно се разочарало у његову политику, будући да су од смене председника очекивали крај грађанског рата, обезбеђење права руско језичне већине у Украјини, смањење зависности од Запада и побољшање односа са Руском Федерацијом

Као што је изјавио Виницки митрополит СЦУ Симеон (онај једини епископ који је прешао у СЦУ), „процес преласка је заустављен“ због „политичких фактора“: „На крају крајева, председником није постала особа која је подржавала идеју аутокефалије. Овај председник заузима неку врсту неутралног става у односу на све. Не знамо шта ће се десити у будућности, али то је такође један од чинилаца“.

И заиста, није искључено да ће у будућности присталице СЦУ имати повода за оптимизам. Основно бирачко тело Зеленског неповратно се разочарало у његову политику, будући да су од смене председника очекивали крај грађанског рата, обезбеђење права руско језичне већине у Украјини, смањење зависности од Запада и побољшање односа са Руском Федерацијом. Зато Зеленски све више покушава да удовољи агресивној мањини – русофобном бирачком телу Порошенка. Онима ту на кога да ослони – његову владу су од самог почетка представљали људи наслеђени од Порошенка и штићеници западњачких фондова. Ово се посебно односи на украјинско Министарство спољних послова.

Црногорски преседан

Илустративни пример су реакције украјинских дипломата током посете старешине УПЦ (МП) митрополита Онуфрија Црној Гори. Одговарајући на питања локалних новинара, Онуфрије није могао да не да своју оцену сукоба државе и цркве у Црној Гори, који је одјекнуо за цело православље. С тим у вези, амбасаде Украјине у Србији и Црној Гори истовремено су дале изјаве.

Према украјинским дипломатама, украјински владика јединствене и саборнеЦркве нема право да коментарише проблеме са којима се суочавата иста јединствена и саборна Црква у Црној Гори –иста Црква којој припада и сам митрополит Онуфрије. Амбасадори су, очигледно, сматрали да имају дубље разумевање цркве и канонског права од канонских митрополита (укључујући Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је уступио трибину брату из Кијева). Али, „стручњаци за канонско право“ некако су „заборавили“ сопствено, световно право. Наиме, према уставу Украјине, црква је одвојена од државе.

Штавише, украјинска амбасада у Црној Гори није смислила ништа паметније у критици црквене јурисдикције старешине УПЦ (МП) Онуфрија него да цитира прес-службу непријатељске СЦУ, тврдећи да је „једини старешина аутокефалне Украјинске православне цркве, митрополит Кијевски и читаве Украјине ... митрополит Епифаније“ (тј. старешина СЦУ).

Државни службеници су овде очигледно премашили своја овлашћења. Али уместо да санкционише своје представнике у Србији и Црној Гори, Министарство спољних послова Украјине подржало их је изјавом у којој се УПЦ (МП) карактерише као „субјекат руске агресије на Украјину, која се одвија у различитим димензијама“, и „чија су мета овог пута посталенаше колеге дипломате које раде у Црној Гори“.

„Оцене које је објавила амбасада одражавале су перцепцију украјинских међурелигијских односа у држави домаћину“, наводи се у коментару Министарства спољних послова. А у ствари, украјинска амбасада у Црној Гори поново је на својој страници објавила клевету о УПЦ (МП) локалног новинара – присталице Мила Ђукановића, преневши њу као „општи став Црногораца“ према канонској цркви у Украјини. То јест, према сопственој саборној Цркви, али оном њеном делу који делује у Украјини.

Уместо тога,о „перцепцији украјинских међуцрквених односа у држави домаћину“ најбоље су сведочиле овације којима је стотину хиљада учесника литије у Подгорици поздравило старешину СВОЈЕ цркве у Украјини. Стога се може констатовати да је украјинска амбасада оклеветала не само цркву, већ и народ Црне Горе.

Али чак и ако на тренутак замислимо да то није лаж –да ли је посао украјинске амбасаде да обавештава „земљу домаћина“ о перцепцији нечега у њој? Да ли Црна Гора није спремназа самоспознају без страних амбасада? Није ли функција амбасаде да обавештава „земљу домаћина“ о перцепцији нечега у земљи коју амбасада представља?

У ишчекивању прекоморских избора

Истог дана, Влада Украјине одобрила је постављање Олене Богдан, још једног производа Сорошевих фондова, за шефа државне службе за верска питања. Довољно је рећи да је на конкурсу министарске комисије за ово радно место Богдан (која је променила своје презиме из „сумњивог“ руског Богданова) заузела тек треће место. Али, „студије“ социолога Олене Богдан показале су се несумњивим, јер у њима је постојала јасна наклоност према „аутокефалности Украјинске цркве“. И то је разумљиво – у једном од својих радова Богдан је претходно „открила“„реакционарни карактер“ канонског православља.

Истовремено, кривични поступак против претходника Богданове – горе поменутог Андреја Јураша– очигледно прикочен. Али су зато оживљени судски поступци против листа „Мир“, писца Слепињина и многих других.

Можда је разлог томе посета државног секретара САД Мајкла Помпеа Кијеву, током које је гост провео у канцеларији тзв. СЦУ више времена него у кабинету председника. Узимајући у обзир шик пријем који је претходно био приређен шефу СЦУ у Вашингтону, ово су више него транспарентни сигнали кијевским властима„коју цркву треба да воле“. Хоће ли се Зеленски одупрети искушењу да по овом питању стане у службу „прекоморских партнера“? И да ли ће моћи томе да се одупре у случају да ове јесени републиканац Трaмп буде смењен представником демократа, који су много више ангажовани у украјинској политици на страни русофобних и антиправославних снага.

Дмитриј Скворцов је истакнути украјински блогер на теме православља и националног идентитета. Широј јавности је познат по привођењу на кијевском аеродрому у јануару 2016. године због „уношења у земљу забрањене литературе предвиђене за вођење информационог рата против Украјине“. Превод НСПМ.

среда, 12. август 2020.

РУСИЈА ЛАНСИРА ВАКЦИНУ ПРОТИВ КОВИД 19


Пише: Предраг Ђоковић


 СТРАХ - ОРУЖЈЕ АНТИХРИСТА


После низа пропалих покушаја да Глобална држава започне Трећи светски рат против Руске Федерације као једине преостале силе која се противи Глобалној империји и централизму који је био замишљен да му центар буде у Вашингтону, на сцену је ступио лично Антихрист који је успео да обузме цео свет. Он је донео емотивне реакције и то страх у сваком народу и колену на Земљи. Рачунајући на генетску програмирану реакцију коју представља страх, човечанству је од државе до државе, дакле локално, саопштавана структура спољашњег утицаја могуће заражености вирусом који је познат још од 2000.те године, али који је хуманим радом преправљан и модификован. Он је сасвим довољно мистификован од државе до државе да је Свет са правом остао у неверици од онога шта је чуо. Стручњаци из области вирологије и епидемиологије су од државе до државе давали понекад потпуно супротстављене ставове и налазе о томе шта је Ковид 19, шта треба радити и како се штитити.

На крају су човечанству понуђене маске које Кина носи одавно. Ипак, обавештења на маскама су таква да она јасно указују да маска не може пружити никакву заштиту од вируса. 
Страх се код људи на физиолошком нивоу испољава у убрзаном раду срца, појачаном тонусу мишића повишеном крвном притиску, убрзаном дисању, повећаном лучењу адреналина, сушењу уста, и тако даље. 
Шта се догађа ако је мишићима потребно више кисеоника због појачаног тонуса, ако адреналин тера срце да јаче пумпа крв, ако убрзано дишемо кроз сува уста на којима стоји маска мадицина још није дала званичне налазе. Не очекујем ни да ће их дати.

Поред ове примарне емоционалне реакције на статистичке бројеве о смрти и зараженима које саопштавају информационо технолошки сектори влада свих држава Света, о онима у принудној коми због лечења респираторима, јављају се и неуротични страхови од непоштовања мера које прописују специјално образоване комисије за вођење епидемиолошких мера. Страх је један од најефикаснијих и наравно најнехуманијих начина управљања људима и другим живим бићима.

Страх је осећај деперсонализације и урушавања сопствене личности. Припада делатељном делу човековог духа.

Страх је најизучаванија емоционална категорија у неуронаукама и неуробиологији понашања. Постоји велики број анималних модела на којима се добијају информације о агресивном и одбрамбеном понашању. Страх има важну адаптивну улогу у мотивацији избегавања претећих ситуација. Хронични страх је узрок стреса. Дакле, читав Свет је сада под стресом. Ако се нема где побећи од стресора и ако је организам будући погрешно обавештен о особинама стресора, тада се адаптациони механизам у организму понаша неадекватно како би довео до заштите организма успостављањем равнотеже са средином.

Симптоадренална модуларна оса може да активира респонс борбе или бекства од стресора, у овом случају то је контакт са људима, а више извештаја у Србији су саопштили да се вирус Ковид 19 преноси и ваздухом, као и да је потпуно неуништив и на вишим температурама ваздуха што је додатни разлог за стрес. Дакле преостаје нам БОРБА. Немамо где побећи! Сатана сада игра на сигурно, на страх и на поклоњење, али ко представља Антихриста на Земљи данас? 

РУСИЈА ЈЕ РЕГИСТРОВАЛА ОРУЖЈЕ ПРОТИВ КОВИД 19

После само 200 дана од појаве кинеског вируса у Вухану, Русија је објавила да је прва регистровала вакцину против овога што је уплашило читави свет. Број смрти којег је Ковид 19 донео је веома мали. Али је количина стреса због свих мера које су спроводиле државе на Земљи као и вести са медија достигла меру којој је цео свемир тесан! Са таквим држањем контроле над човечанством, глобално финансијско политичко духовни систем који служи Сатани могао би да уради са човечанством шта год пожели. Дуготрајним пуштањем разних вируса који су изграђени чак и са етничком подлогом као пробирачи само неке врсте људи, човечанство би дошло до мере када би вапило за вакцинама и спасењем.
Ми смо већ упознати са тиме да је Бил Гејтс који је управљао највећом фабриком софтвера имао такве програмере да је могао да направи поред компјутерских вируса као нуспроизвод рупа у софтверима и много хуманих вируса. И направио их је. Зика и Ебола су према руским обавештајним подацима његове креације.
Сада је цео његов план о вакцинисању планете специјалним чип вакцинама пропао. Русија је тестирала своје биолошко одбрамбено оружје на 10.000 добровољаца из Министарства одбране, а колико је поверење оних који служе у Оружаним снагама Руске Федерације тај податак довољно говори. Владимир Путин је објавио да је његова ћерка добровољно примила вакцину.
Вакцину је одмах наручило 20 земаља у броју од милијарду вакцина! 
Александар Вучић је у свом обраћању рекао да Србија очекује вакцине од једна велике земље која их тестира. Наравно, мислио је на Русију. Али дневне новине агенције за безбедност пишу  како је то Кина.  
У сваком случају, очекујем да ће реакције ових тајних подржавалаца Глобалне империје против руске вакцине бити драматичне и бурне и то широм планете! Код нас је већ почело! Дркон је известио да код нас руска вакцина није ни регистрована што му не смета да се овде продају западне вакцине које по закону о трговини представљају бојни отров јер немају никакву пропратну документацију о саставу и нежељеним дејствима!


https://www.srbijadanas.net/za-koga-radi-ovaj-predrag-kon-otvoreno-istupa-protiv-ruske-anti-kovid-vakcine/





среда, 03. јун 2020.

УРГЕНТНО: РУСИЈА УПОЗОРАВА САД И НАТО!

BREAKING: Русија упозорава на спречавање америчких напада док се Трaмпов режим спушта у анархију

Аутор Гордон Даф, ВТ
Генерал Игор Конашенков

Русија упозорава Сједињене Америчке Државе и НАТО да ће драматично повећање америчких провокација, зујање око руских граница авина наоружаних нуклеарним бомбама, планирање базирања у Естонију и Летонију и на још више локација, довести до нуклеарног рата ако се ништа не предузме.

Непријављено, САД се припремају да поставе нуклеарне ракете кратког домета у Белорусији, трошећи милионе на корупцију и уцене, и појачавају напоре Рудија Ђулијанија да организује терористичке нападе на Крим.

Последње две године Стив Бенон, уз помоћ израелске војне обавештајне службе, 
Шин Бет, организује неонацистичке елементе у централној и источној Европи. Ови ултранационалисти придружили су се косовским и албанским криминалним групама које су дуго претиле Италији и Француској и уз Ђулијанијеву подршку сарађују са МЕК-ом, иранским култом тероризма који финансира ЦИА.

Прво смо приметили њихове напоре преко Russia Today и Спутњика, државних медија у Русији, који су месецима заузимали изненађујуће десно крило и чак фашистичку поруку. Зашто је Русија немоћна да их сузбије, одговара нам колико је стварно велика снага организованог криминала Кошер Ностра у Русији.

И у Белорусији и у Украјини јеврејске „услужне организације“ које промовишу везе са Израелом регрутују екстремистичке елементе као што су бригаде Коломојског у Украјини, за које се верује да су организовале обарање цивилног авиона МХ 17.

Реална претња Русији долази као резултат америчке виртуелне окупације те нације под Јељцином, где су „најбоље и најсјајније“изабрале америчке обавештајне агенције које су имале милијарде долара „за фондове гмазова-рептила“ које су требале да потроше.

Али Русија није једина мета. Покрети против Русије су претходница не само уништавања Русије изнутра, већ тај исти рат против Сједињених Држава води Трумпова Бела кућа с мушкарцима попут министра обране Мајка Еспера, изненађујуће раскидајући с Трампом због распоређивања трупа против цивила.

Упркос Есперовој изјави, државни тужилац Вилијам Бар лично је "наредио" неким војним јединицама да направе корак против Конгреса и да је то био јасан корак мешања у овогодишње опште изборе.

Прошлост, која је гадна тема КОВИД-а 19, и напори да се задржи најгора тајна свих времена, да је америчка војска развила не само болести, већ, како сада сазнајемо, вакцина која се „дозира“ кључним елитама као начин консолидације моћи.


четвртак, 07. мај 2020.

КОРОНА ЈЕ НАСТАВАК NEW WORLD ORDER!

Лукашенко је провалио игру: Господари из сенке користе Корону за нови светски поредак!



Група милијардера злоупотребом коронавируса покушава да редистрибуира политичкe и економскe моћи у свету како би и даље контролисала новчане токове, именовала и сменила владе, изазивала ратове, кризе и рецесије, а основано се сумња да су тзв. владари из сенке међу којима је и власник Microsofta,  Бил Гејтс, у ту сврху и пустили нови коронавирус у свет.


УПОЗОРЕЊЕ ИЗ МИНСКА

На то упозорава и председник Белорусије Александар Лукашенко, тврдећи да би светски играчи могли да користе пандемију коронавируса да преобликују свет без рата.

- Зар немате утисак да светске силе желе да преобликују светски поредак уз помоћ такозване коронавирусне психозе, укључујући ширење инфодемије - упитао је.

Лукашенко је подсетио на предлог УН-а да се одштампа новац у износу од десет одсто светског БДП-а за борбу против економских последица вируса.

- То је празан новац. Амерички долар и даље губи вредност као такав. Доћи ће до велике инфлације. Ко ће добити те хиљаде милијарди, код кога ће оне завршити? Зар неће то довести до тога да богате учини још богатијима, а сиромашне још сиромашнијима? Хоће - мисли белоруски председник.

Он се слаже се да ће свет бити другачији након пандемије.

- Главно питање за мене је где ће нам бити место у овом новом свету, а не коронарна психоза и инфодемија - каже Лукашенко.


субота, 02. мај 2020.

САТАНИСТИ СРБИЈЕ ПРОСЛАВИЛИ ВАЛПУРГИЈСКУ НОЋ 1. МАЈА

САТАНИСТИ СРБИЈЕ ПРОСЛАВИЛИ ВАЛПУРГИЈСКУ НОЋ 1. МАЈА


Србија је противуставно увела ванредно стање па је самим тим један период престала бити држава. Сав терор власти према народу се огледао у кршењу свих људских права и слобода у циљу наводне борбе против заразе корона вирусом. Да би ствар била још неразумљивија, испоставило се да је на почетку међународне истраге о самом почетку епидемије, Кина у ствари осумњичена да је почела Трећи светски рат са чак четири оружја! Ковид19, Вакцина која би садржала чип, Информације и 5Г мрежа!  Комбинацијом ових опасних оружја која су технолошко биолошки системи врше се пробе над становништвом широм планете, или боље рећи, тамо где власт одређене земље то дозволе. 







Имајући у виду да је руски генерал Леонид Ивашов изјавио да се по правилу ново биолошко оружје не пушта из лабораторије ако за њега не постоји и вакцина, онда је јасно зашто је Си Ђи Пинг упутио писмо захвалнице Бил Гејтсу за помоћ око савладавања епидемије корона вируса у Вухану! Узгред, треба рећи и то да у Вухану постоји лабораторија која је финансирана дубоком државом Америке као и институт који легално на Гуглу продаје адренохром и то 335 долара за 250 милилитара... 
Међутим, из угла Q anona као и обрачуна Пентагона и америчког Председника са дубоком државом упада у очи то да је Председник Србије подржао Хилари Клинтон 2016. године, уплатом два милиона долара на рачун Фондације Бил и Хилари Клинтон. 


Свет је имао прилике да види фотографије ослобађања хиљада деце из тунела луке Њујорк до седишта фондације Клинтон који је дугачак 4 километра. Деца су наводно коришћења у Сатанским ритуалима за силовање и брутално пребијање. У овим околностима, надбубрежна и пинеална жлезда су лучили материје које су се синтетизовале у вратном делу кичме. То је адреногхром и сада се у свету масовно приказују фотографије холивудских звезда које су користиле адренохром за подмлађивање. 


Питање је колико је деце убијено за адренохром у вредности од 2 милиона долара, ако су Вучићеви новци у име грађана Србије донирани управо ритуално за ову врсту сатанског улога како би Србија по његовим речима била мирна! О адренохрому ћемо писати следећи пут. Спремите се за когнитивну дисонанцу!

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: ПОДРЖАО САМ ХИЛАРИ КЛИНТОН ЗБОГ ТОГА ШТО САМ ПАМЕТАН! 

Кинези и Комунистичка партија Кине чији је љубитељ министар Одбране Републике Србије, Александар Вулин који је на месту министра за рад борачка и социјална питања испуњавао квоту од 3600 деце коју је Србија обавезна да извезе(по неким подацима и обавештењима Срба из иностранства, а тај број није случајан јер у нумерологији 3600 предтсваља 36, када се саберу сви бројеви у низу од 1до 36, добија се број 666) су у Србији донели оперативни план за уништење свих људских права и слобода по узору на своју државу где се то примењује већ деценијама! Уз ово, треба напоменути и то да Владу Србије чине махом ненационални људ, ако се уопште могу назвати људима, који су у други план ставили црногорске кадрове који су управљали од 1945. у јавним предузећима. Дакле, на сцену су ступили полухрвати или чисти хрвати, декларисани као атеисти, геј, римокатолици, псеудоправославни верници!

  Нећемо се бавити претерано описивањем ситуације у којој се налази очајни српски народ који моли Америку и Русију да интервенишу и спасу ово мало што је преостало већ ћемо прећи директно на опис слављења Валпургијске ноћи, 30. априла уочи дана прославе  Валпурге (710-779., немачке опатице коју германски свет назива светом. Званично, ово представља хришћански празник, али се током 17. века у немачкој проширило веровање да се на Валпургијску ноћ окупљају вештице,а то је веровање касније постало део популарне културе. према легенди, управо су се ове ноћи окупљале вештице на планини Брокен у Немачкој где су причале са Боговима, одржавале ритуале са крвним жртвама и стално убијале децу! То је била инспирација Гетеовом "ФУАСТУ".

Слика Франциска Гоје -Вештичји сабат 1798.

У ноћи 30. априла на 1. мај, се одржава један од најважнијих црних сабата у вештичјем календару. У ноћи се пале бакље, процесије их носе, у овом случају то су чланови и симпатизери Српске Напредне Странке, а вештице се окупљају у својим састајалиштима, у овом случају то су врхови зграда, који престављају планине и брда!
Ово је и празник Илумината који данас представљају Црног папу и Језуите и наравно да он лично представља Сатану на Земљи.
Артуро Соуса, Црни папа, шеф Језуита, седиште-Ватикан

Имајући у виду да су чланови владајуће сатанистичке напредне странке унајмили и навијаче Партизана чији је оснивач као Југословенског спротског друштва био нико други до Фрањо Туђман који је повампирио Хрватску независну Државу као средство за спровођење плана из 1918. којег је издао Ватикан, а то је 33% Срба убити, 33% Срба протерати и 33% Срба превесети у Римокатоличку веру, онда не чуди да се поклоници Илумината уз подршку највеће Сатанистичке политичке организације у Европи која апсолутном већином влада Србијом, окупе и уз дозволе за кретање које издаје Министарство унутрашњих послова-МУП, попну на кровове зграда и изврше паљење бакљи у част Илумината и Сатане!

Имајући све ово у виду не треба да вас чуди зашто министар унутрашњих послова Небојша Стефановић не спроводи борбу против организованог криминала заснованог на припадности клановима који обожавају Сатану, оргијају, врше трговину људима кроз поседовање уцењених супруга припадника његовог министарства које морају да учествују у проституцији, трговини опојним дрогама, и тако даље...

Србија је у канџама Сатаниста који одлично знају коме служе. Они спроводе јасан план програма, а територија Независне Државе Хрватске се како видимо преместила на територију Србије! Како другачије објаснити да Радослав Репац, спропведе операцију Сава Мала када је илегално порушено током ноћи између 24.и 25. априла 2016. године у Београду. Да не грешимо, види се са фотографије која је постављена на почетку овог чланка!

Светлеће латинично слово U представља директан симбол усташа које су спроводиле налог директно добијеног из Ватикана! Република Србија поседује много доказа о њиховим делима, о масовним убиствима православних Срба, јевреја и цигана. Међутим она није учинила ништа да се овај геноцид од стране Хрватске којег је наложио Ватикан међународно истражи и процесуира! Иначе познато је да је ова зграда диреектно подигнута на реци Сави која је директна веза између Загреба и Београда. Усташе су у Другом светском рату држале неколико концентрационих логора, Бањицу, Сајмиште који се данас налазе у Баограду. Усташе које су пресвукле кошуље и маскирали се у партизане, поубијале су након ослобођења и одласка Црвене Армије на Беч, 35000 београдских Срба, именом и презименом. Шта мислити о њима када су батинама убили и српског војводу из Првог светског рата, Петра Бојовића, којег су данима уходили и тукли иако је имао  тада 86 година!
Данас је сва велетрговина храном у рукама потомака тих и таквих "партизана". Очигледно је да је у Југославији највећи проблем био тај што "комунизам" није дошао из Москве већ из Загреба-Ватикана!

Председник Скупштине Срба у иностранству, Драган Станојевић је у Парламенту Републике Србије поднео иницијативу за обележавање Светског дана српских жртава 20. века као и подизању Музеја Геноцида над Србима кроз пројекат Истина о Јасеновцу-право на незаборав у којем је учествовао и директор Института за Холокауст.


Треба рећи да дани Илумината трају 13 дана и завршавају се 1. маја. Уједно ти дани се зову фестивал Белтејн и свакако је ово рушење део програма тог фестивала. Иначе, Бал, Белиал или Бик- BULL, где је у у енглеском представља А, и Луцифер су једно исто. Сада се у Србији појављује и масонски покрет који се зове Светло, а људи се позивају да они постану носиоци Светлости, и ово је ништа друго до тога да људи постану Луцифери. Јер је Луцифер у ствари онај који носи луч који представља бакљу од боровог дрвета натопљеног смослом. Дакле бакљоноша или Луцифер или носач светлости!

У овом Сатанском ритуалу, учествовао је и један од оснивача Српске напредне странке, Владимир Ђукановић који има троје деце и који пропагира политичку паролу за изборе 2020. "За нашу децу"! Треба рећи и да су повици навијача "Ђиласе лопове"! (бивши градоначелник Баограда), у ствари само глупа пропратна потреба овог сатанистичког процеса којег су можда иницирали заједничким договором са личном "опозицијом" која је ствари усијала пар дана раније када је народу саопштено да је потребно да лупају и разбијају своје шерпе за кување хране са прозора својих станова и кућа као знак протеста због насиља којим Србија спроводи неадекватни масовни кућни притвор према целом народу о којем су почели да извештавају и страни листови...







Истакнути пост

КОМИТЕТ 300 и СРБИЈА

Познато је да се Срби и многи други народи преводе на изборима жедни преко воде. Обећања типа да ће бранити Србију, да ће ићи у савез са...