Украјина, терор у име колаборациониста и шпијуна Хитлерове Немачке
Америка неће са губитницима
Канцер Бандеризма, који је окруживао читаву Украјину метастазама, се припрема за "одстрањивање".
Најинтересантнији је документ од четири странице из 1951. откривен је у електронској библиотеци Централне обавештајне агенције САД. У документу се наводи да је икона украјинског национализма (интегралног национализма, русофобије, анти-совјетског и антикомунизма) Стјепан Бандера био немачки шпијун.
Документи у електронској библиотеци ЦИА-а појавили су се пре 10 година, али су били доступни јавности тек недавно. Радује нас да се у Сједињеним Државама одвија реализација историјске истине, што указује на нестанак интереса Вашингтонског регионалног комитета ка Украјинском Мајдану.
Ако овај документ није довољан, онда можете још више убрзати свој апетит у архиву ЦИА. Чекате на ова открића, у облику 293 странице различитих докумената на тему нацизма и лично Бандере. Научићете да је овај душманин сарађивао не само са Трећим рајхом већ и са самим ЦИА-ом, након што је наследила инфраструктуру.
Американци су написали директно: "Степан Бандера, украјински фашистички и професионални шпијун (немачки надимак" Конзул-2 ")".Коме то неће бити довољно, може се сигурно обратити магазину Шпигл, који је још 1959. године, после смрти Бандере, рекао зашто је пуштен из пољског затвора.
У време цара Ивана IV Грозног, руска царевина је проширила је своје владање. Походи Ивана Грозног на западу против
Шведске и Пољско-литванског савеза биле су углавном неуспешне, па је
земља настојала да повећа своју имовину на истоку. Након пада Казања, ногајскикнезовисугеришу цару
Ивану да војним операцијама захвати Астрахан. У 1555. години, цару долазепосланици сибирског принца Едигера су му дошли
са захтевом да их прихвате у руско држављанство.
Иван IV Грозни
Истовремено,
напади на Татаре на граници руских земаља у близини
Перма постале су трајне. Локални власници ових територија, браћа Строганов,
који су имали грамату од царства да реше насељавањем празна земљишта, позвали су се на Козаке, чије су јединице порасле у
предграђу државе. Строгановци су ангажовали козачки одред од 540 људи.
1. септембра
1582. ЕкспедицијаЈермака се упутила на марш у Сибир. Мало касније, њима
се придружило још 300 људи. У том
саставу, поред козака, било
је укључено и много најамника-Немаца, већину
искусних војника који су учествовали у Ливонском рату. Таквим
саставом, експедиција
Јермака која је кренула против сибирског хана, чинила је мање од хиљаду људи. Сами
Строгановци су им дали
плате, снабдевање, одећу, преводиоце, а такође и веома важно, велики
број ватреног оружја (муниције).
Јермак Тимофејевић
Од времена када су се козаци приближили Кучуми, главном граду Искеру (познат и под именом Сибир, Кашљик), који је пао 26. октобра (5.
новембра у новом календару), његово утврђење постало је изузетно истрошено и
неупотребљиво. Искер је био окружен земљаним бедемом, који се такође распао, зидови од дрвета
су се срушили и сломили
су се
у делове. Кучумска
војска није могла рачунати на снагу тврђаве и стога је одлучила да се бори на
обали и у подножју планине на чувашком рту. Хан Кучума је ставио своје најбоље снаге иза попадалих
стена. Такође је одлучио
дапостави
неколико топова, али
они никада нису пуцали
током битке. Вероватно је Кучуму просто недостајао барут.
Претпоставља се да су Татари одлучили да сачекају
напад Јермака, како би се бранили са позиција када су
постављени иза људи који се модерно зову пси рата, да их не би погодили козаци, а
потом, дозвољавајући Јермаку да им се приближи, одлучили битку великом борбеношћу, користећи значајну бројну предност.
Током битке,
козаки, који су се приближавали обали, почели су да пуцају на сибирце и истовремено бацају своје ратнике
на копно. Татари, заузврат, почели су да одапињуз
стреле из својих тетива
и покушавали су да приморавају козаце да се повуку у назад. Пушке Козака су стално пуцале, али нису могле нанети штету Татарима који су заузели
бусију иза брвана.
Маметкул,
врховни командант татарске војске, направио је три изрезана пролаза у балванској
огради тврђаве и издао
наређење, излазећи из ње, да се нападнуКозаци. Чим су се војници сибирског
ханства приближали њима,
Козаци су
се постројили
у квадрат и оставили су по
средини
поља стрелцеса
муницијом. Напредујући
испред сибирске војске, Ханти
и Манси постали су збуњени после првих пуцњева и почели су да воде своје људе из
битке.
Татари,
упркос паници у првим редовима, наставили су да напредују и успевају да стигну до
редова Козака. Покушавајући дапокидају
борбени распоред квадрата,
помешали су са козацима и ушли у бој прса у прса. Али овде је
утицала надмоћност козака и немачких плаћеника у тактици и наоружању. Козаци су остали заштићени унутар формацијеквадрата и наставили да пуцају на Татаре, изазивајући код њих велику штету, изазивајући
панику. Сам Маметкул је почео да сабира око себе остатке коњице да би напао
Козаке у чело и тиме
разбио и последње. Али одједном га је оборио лутајући метак и пао је
из седла. Истовремено,
један од Козака га је скоро и ухватио. Татарски пешадинцису ипак успели да
одбране Маметкула и
одвели га бродом са бојног поља.
Рањавање Маметкула изазвало је тотални хаос у сибирској војсци. Паника је
почела, а сибирци су почели да беже. Сам Хан Кучума који је гледао битку са планине,
побегао је, остављајући главни град Искер. Одреди Јермака нису пратили Татаре, вероватно зато што их је
било мало, или су се Козаци плашили некакве заседе. Ноћу су се преселили у Атик
Град. Неколико дана касније, сибирска војска се потпуно распустила и престала
да постоји.
Овом победом
Козака почео је колапс Сибирског ханства и приступ већине његових територија у Московско царство.
Пошто је
претрпео пораз, хан Кучум је са својим верним слугама отишао у Барабинску степу.
Напустили су га савезници Кучума, укључујући кнезове. Остиак. 26. октобра, козачки одреди
су ушли у Искер, а огромно сибирско краљевство убрзо се срушило. Већина његових
територија убрзо је постала део московског царства. Побједа Јермака Тимофејевића отворила је пут за развој огромних
територија Сибира за московске трговце, индустријаце и истраживаче, који су касније
довели до ширења руске моћи широм Сибира.
На званичном сајту
трилатералне комисије стоји следеће објашњење:
Трилатерална
комисија је невладин и политички оријентисан форум који окупља лидере у свом
индивидуалном капацитету из света бизниса, владе, академије, штампе и медија,
као и цивилног друштва. Комисија нуди глобалну платформу за отворени дијалог,
посвећујући се онима са различитим ставовима и ангажовањем с доносиоцима одлука
из целог света с циљем проналажења решења за велике геополитичке, економске и
друштвене изазове нашег времена. Његови чланови деле чврсто уверење у вредности
владавине закона, демократске власти, људских права, слободе говора и слободног
предузетништва које подстичу људски напредак. Чланови су такође посвећени
подршци међународног система заснованог на правилима, ближе сарадње преко
граница и поштовања различитих приступа политичким питањима.
Знајући ко је
створио Трилатералу, заиста је немогуће промашити ако бисмо рекли да је то
изразито глобално тело са Сатанским оперативним планом за све нације. Њихова
дела сведоче за себе. Служење овом форуму је знак да је неко продао своје
етичке, националне, религијске и моралне норме. Оно што се не види у јавности
је то да је међусобни утицај чланова заснован на иницијацији која у
основи има крвни уговор-продају душе.
EAST-WEST BRIDGE, ПРЕТХОДНИЦА ТРИЛАТЕРАЛЕ
Што се тиче нашег
простора- Балкана, претходница за почетак деловања Трилатерале била је
организација која је названа Источно западни мост- на енглеском EAST-WEST
BRIDGE.
На интернету има много
података о тој организацији али ако се тражи у агенцији за привредне регистре,
наћи ћемо два привредна субјекта са таквим именом!
Један
је регистрован у Ади чији је директор Рудолф Билицки, ЈМБГ 1408956820092
који је повезано лице са
компанијом Леонардо која производи одећу за мушкарце и жене.
Шифра делатности овог
предузећа је трговина на велико, обућом и одећом.
Из финансијских
извештаја које правно лице доставља Апр, води се као Микроправно лице са 9
запослених и нето зарадом од око 2 милиона динара. Књиге су књиге, питање је
шта је све прошло кроз поменутих 18 рачуна ако је ово у ствари маска за
финансирање Трилатерале у Србији.
Друго привредно друштво
са готово истим именом је EAST WEST BRIDGE 2010 са седиштем у Новом Саду.
Шифра делатности
4690-Неспецијализована трговина на велико.
Законски
заступник је Istvan
Bereczky-Директор, број путне исправе - ZB645837 Мађарска.
Остали заступници
су Дарко Бохуцки, из Србије, ЈМБГ 3112970820039 и Мађар, Jozsef Nagy ,
број путне исправе BA8093444 Мађарска.
Адреса привредног
друштва.
Оно што подгрејава сумњу
је то да на сајту Апр стоји да је привредно друштво активно али да НИЈЕ порески
обвезник.
Свако
ко познаје рад АПР зна да овакве ствари нису могуће.
Дарко Бохуцки који је са
30% био власник у уделу поменуте компаније која је само након 2 године и 5
месеци отишла у стечај, али се на сајту Апр и даље води као активна је отворио
2014. предузеће за рушење објеката на адреси Палмотићева 2 у Суботици. На слици видимо како
изгледа објекат где је регистрована фирма за рушење. Финансијских извештаја
нити других података о фирми нема.
Ови
подаци не представљају никакве званичне податке о могућој повезаности неких
правних лица са интернационалним организацијама и државним институцијама
Србије. Ово је истраживачки чланак о појмовима који се појављују у јавности.
У Београду одржана Скупштина народа Евроазијског Савеза
У Србији је 8. и 9. октобра одржавана Скупштина народа Евроазијског Савеза.
На дводневним президијумима и пословном форуму учествовао је Врховни Атаман Свесрпског Козачког Савеза, Председник скупштине дијаспоре, Председник Покрета Родољуба отаџбине и дијаспоре-РОД, козачки пуковник Драган Станојевић.
Поред њега, учествовао је и начелник штаба, козачки пуковник Новак Шљиванчанин и заменик Врховног Атамана, јесаул Предраг Ђоковић.
Госпођа Светлана Константиновна Смирнова је у својству Првог заменика Генералног секретара Скупштине народа Евроазије у партнерству са организацијом „Наша Србија“ коју води Млађан Ђорђевић обезбедила све потребне ресурсе за одржавање округлих столова, пословних форума, президијума и саме скупштине која је одржана у великој сали Руског дома.
Првог дана, на пословном форуму Евроазија-перспективе пословне сарадње, у име Србије говорио је Врховни Атаман Драган Станојевић који је компетентно изнео податке о габаритима евроазијске економије евроазијских интеграција које је оценио као географски највеће, енергетски најмоћније економске интеграције у 21. веку.
Врховни атаман је приметио да се ове интеграције беспотребно политизују јер су по својој суштини пројекат заснован на економском прагматизму. Нагласак је на постојању Евроазијске банке за развој чији се директор уживо јавио конференцијским поздравом путем скајпа. Конкретно, Евроазијска банка за развој има за циљ привлачење нових држава чланица, пружање техничке подршке за реализацију финансијских инвестиционих пројеката који за циљ имају интеграциони ефекат. Банка у овом тренутку финансира инвестиционе пројекте у државама чланицама са општом сумом која прелази 4,5 милијарди долара. Банку су формирале државе чланице које су у њу уложиле капитал од преко 1,5 милијарди долара.
Предности Србије у могућем евроазијском интегрисању су у томе да се због профилисаног економског прагматизма, а не политичког пројекта какве су интеграције Србије са ЕУ, чланице државе помажу једна другој на основу усаглашене политике у различитим областима.
„ На крају, желим још једном да напоменем на речи Председника Руске Федерације, Владимира Путина, који даје одговор на многа питања, а који је рекао да је формирање Евроазијског економског Савеза ефективна интеграција-пут који омогућује свим учесницима достојно место у сложном свету 21. века. Само заједно су наше државе способне достићи водеће позиције међу лидерима глобалног раста и цивилизованог прогреса, и само тако можемо постићи успех и процват наших држава.“, изјавио је на крају свог обраћања Врховни Атаман у својству Председника парламента свесрбске дијаспоре и Председник србске дијаспоре Евроазије.
Према речима Данијеле Стрижак која је била модератор пословног форума у привредној комори Србије, оно што је чула од говорника на форуму за њу ично спада у научну фантастику. Међутим, гђа Стрижак је имала веома добра питања за учеснике,а свакако је запамћено питање: „Како ће се Евроазија борити против енглеског језика за који се сада сматра да је доминантан?“
Одговор који је добила многе би требало да натера да ставе прст на чело и размисле о проширеном моделу свог образовања: „ Не, ми се нећемо борити против енглеског језика, ми сматрамо да људи требају да знају и руски и енглески језик..“-Председник туристичког Савеза, Роман Скорји.
Пословни форум је био организован у малој сали Привредне Коморе Србије док је у Руском дому, истог дана, 8. октобра, са почетком у 15:00 часова одржано проширено заседање Председништва Генералног савета Скупштине Народа Евроазије.
На том скупу је саопштено да се Генерални савет састоји од 33 Савета, између осталих, постоји и Савет за квантну комуникацију. Највећу пажњу је привукао модел образовања који је сада далеко од реалности.
Подаци да је 80% људи апсолутно незадовољно студијама које су завршили мислећи да су потпуно промашили науку која им је потребна у животу су у потпуности оголили економски систем који данас постоји и у којем су људи сувишни. Роботизација и технократски систем једноставно стварају од људи психотичну масу.
Михаил Фјодоров Васиљевић, доктор економских наука је 9. октобра у Руском дому у организацији Скупштине народа Евроазије у својству модератора водио дискусиону платформу о квалитету учитељско професорског састава Универзитета „будућности“. Морам поменути да је крајњи циљ савета за образовање тај да сваки човек има своје место на свету, да се не сматра сувишним или да не може да види себе нигде. То је јако сложен задатак, али кроз кооперативну економију, дакле кроз бизнис како каже професор др. Фјодоров, то је могуће урадити.
Нека од питања са дискусионе платформе су: Како преобразити образовање из посесивног у процесивно, из разговора о животу у животно, какви су потребни предавачи као градитељи људског капитала, и тако даље.
Поента је да се сматра да је потребно да се човек образује целог свог живота, а не да буде као до сада, са завршеном високом школом након оје остаје доживотно у пословном моделу који се не мења, исто као и обим или природа његовог знања.
9. октобра је одржан округли сто у Институту за европска истраживања о хуманитарној сарадњи и процесу евроазијских интеграција на којем су се могле чути интересантне уопштене поставке у вези самих интеграција и односу организационих актива на друштва у свакој држави која приступа или је већ члан Евроазијског савеза.
Морам рећи и то да је сам појам Савез потпуно другачији од појма Уније која приморава своје чланице на униформност у свим погледима или законским актима кроз процесе придруживања у којима учествује Србија, али чије се последице данас осећају у потпуном друштвеном разбијању кохезије, почев од породице, па преко свих државних и друштвених институција.
Председник Покрета Родољуба отаџбине и дијаспоре је договорио потписивање споразума о сарадњи са Скупштином народа Евроазије, а само учешће Козака на овом догађају је веома значајан за Србију у сваком смислу.
Наше позиције се могу драстично променити на боље за веома кратко време, учешћем у евроазијским интеграцијама уз истовремену консолидацију цивилног друштва, посебно младих који су свакако здраво друштво за учествовање у бројним пројектима које би Србија могла да понуди скупштини Евроазије као и Банци за развој.
У том духу, позивамо појединце и друштвене организације да се припремају за форматирање својих пројеката на овај ниво, као и да се укључе у живу сарaдњу са Покретом Род који би требало да носи већину пројеката које смо већ поменули.
Есхатолошки поглед на Козаштво Русије и
иностранства
Регионални процес концентрације управљања
производним снагама човечанства што се тиче Русије је изведен великим трудом
Козака. То је објективни процес и његова објективност се заснива на природним
процесима у којем су након одвојеног
живљења народа једног од другог, после остваривања контаката и узајамног
утицаја једних на друге што је утицало
на развој транспортних средстава, моделе путовања, трговину, итд, моћнији
систем је потискивао слабији и превазилазио га је.
Наравно, све највеће историјске заслуге
за покретање тог процеса сигурно припадају Козацима и управо је сада историјски
моменат да они законски буду постављени на позиције које им припадају и у
мерама које су остварене укупним процесом њиховог одређења, и земаљског и
небеског.
У
време почетка стварања овог процеса, постојала је Московска кнежевина, и ратним
операцијама Атамана Јермака Тимофејевића који је освајао Сибир, Семјона
Дежњева који је освајао Северну Америку, и других, земља се повећавала и
долазило је до обједињавања разних народа. Земља се припајала Московској
кнежевини и отуда је у данашњем добу центар Русије Москва, јер су поменути Атамани
дејствовали из тог центра, као што је Колумбо дејствовао из Шпаније, а не из
Велике Британије, што се тиче глобалног процеса.
Освајање Сибира
Са друге стране, концентрација управљања
производним снагама човечанства се одвијала и на глобалном плану. Освајање Северне
и Јужне Америке је донело геноцид за многе народе који су вековима живели на
својој земљи. Отимање материјалних добара, првенствено злата, довело је до
стварања нове религије на Западу, то је религија новца.
Гледајући на резултате, мора се рећи да су
Козаци захваљујући својој православној вери избегли превару Сатане и да су
поштедели све народе на које су наилазили, осим непријатеља наравно, оличених у
Татарима и Монголима који су чинили Хорду, већ су успели да очувају
аутентичност свих народа који су се објединили у једну земљу, под једном влашћу
и центру управљања.
Дакле, историјски, православље у чије име
су и ишли у освајање, је најзаслужније за Русију у овим границама, за Русију у
овим цивилизацијским нормама, за Русију која признаје човекољубље и братство
међу народима имајући свуда и увек у
виду Бога који је створио сав свет, човека и Васељену. Сам процес стварања тако
велике државе био је природан одговор на регионалне процесе који су се дешавали
на глобалном плану. У том контексту, Козаци су учествовали у најзначајнијем
периоду развоја Русије и посебно руске цивилизације.
Лични однос према Богу је савест, тако да
се са пуним правом може рећи да су Козаци тог времена имали потпуно изграђен
лични однос према Богу који је упркос сили оружја и спремности самих Козака,
био више него милостив према многим народима на које су они наилазили у својим
походима.
Са своје позиције православног
Србина, показаћу пример за који је
везано србско име, и православна вера:
У извесном периоду по историјским чињеницама,
Козачки Атаман Јермак Тимофејевић је од Руског Цара, Ивана Васиљевића, добио
помоћ када му је била најпотребнија да би успео да се спаси и освоји нове
положаје. Та помоћ се огледала у слању једног Атамана са козачком војском.
Мало је познато, а веома битно за руски и
србски народ чињеница да је Цара Ивана Васиљевића, како су га Западњаци од
милоште назвали Грозни због силних
успеха проширења граница Русије и утицаја православља, одгајила бака која је
била из породице Јакшић, која је опет из породице Немањић, србске царске
породице која је уз помоћ Руске православне цркве основала своју средњевековну
Божју државу РАС као и Српску Православну Цркву, чији јубилеј, 800 година од оснивања обележавамо у
Србији, 2021. године. Дакле, ми видимо из историје да је Иван био православни
цар који је помогао развој Русије и изашао у сусрет козачком Атаману Јермаку
Тимофејевићу.
Козаци су кроз време пружали заштиту цару
и границама Русије које су сами својим трудом уцртали на земљи која је освојена
што милом што силом. Имали су свој начин живљења, своје обичаје, завете и оно
што су највише ценили, своју слободу.
Козаци су остваривали свој циљ све до
1917. године, када је у Русији убијен Цар и цела његова породица. Братоубилачки
рат у Русији, као и проглас Лава Троцког да су Козаци највећи непријатељи
револуције били су окидач наступајућег геноцида над Козацима.
Краљ уједињене српске земље, Александар, је
примио у тадашњу државу руску емиграцију коју је предводио Генерал Врангел.
Генерал и целокупна руска емиграција су
изградили пола данашњег Београда.
Врангел је сањао је о повратку у
отаџбину. И он, и сви највећи руски интелектуалци. У корицама свог дневника
држао је хербарујумски исказ своје љубљене домовине у виду сасушеног цвета из
места одакле је..
Срби су не само пружили уточиште руској
емиграцији већ су им дали и привилегије које никада ни једна национална
емиграција није уживала у било којој земљи. То право је да се образују и задрже
континуитет сопствених институција.
Срби су снимили филм о генералу Врангелу:
Носталгија и туга у душама ове наше браће
у Србији се осећа и данас. Чак троје људи са којима сам одрастао од детета су били
Руси, потомци беле емиграције. Нема разлике између нас .
И сам сам крштен у цркви коју је
пројектовао руски архитекта Михаил Глушченко и која је подигнута 1921. године. Црква је
изграђена у потпуноу руском стилу и она је црква споменик са мермерним плочама
на којима стоје имена наших предака који су дали животе за Србију у оба
Балканска и Првом светском рату. Све иконе на олтару цркве Светог Богојављења у
селу Врдила код Краљева у којем су тада живели такозвани краљевачки Руси
осликао је Михаил Глушченко.
Оно што ја могу да приметим је да у
Србију нису дошли никакви Татари, нити Монголи, нити муслимани пред ужасом
идеолошког рата против Руса. Били су то православни људи и деца и са потомцима
неких од њих сам и сам одрастао у Краљеву.
У
месту где сам се родио- Краљеву, било је на хиљаде Козака. Своје коње су морали
да преобуче за рад са грађевинским материјалом, да вуку кола са шљунком и дебла
дрвећа. Радили су на изградњи више путева. У Краљеву и данас постоји место које
се зове Руска плажа. Један од оснивача Удружења Козака“Свети Цар Николај“ чији
сам Атаман које је чланица СКВРиЗ, је последњи живи Руски кадет, Александар Маслов,
син козачког пуковника.
Оно што је битно у есхатолошком погледу
на Козаштво је то да сам успео да докажем да је Козаштво обавезно повезано са
Православљем.
Не
постоје никакви црвени Козаци, или татарски или муслимански Козаци или Козаци
атеисти. Свако ко мисли да је Козак и да има овакву карактеризацију својих
убеђења или ставова, он је лажни Козак, само маскиран у Козака.
Русија се припрема за повратак на ниво
империје. Информационо стање се од 1917. толико променило да је свакоме јасно
да се границе Русије не бране више коњима и сабљама, мада се може десити да и
то некада постане главно оружје, али су шансе за то веома мале.
Русија је у 20. Веку имала преко 100 000
000 жртава.
В.В. Путин је 2000. године ступајући на
власт преузео задатак обнове Империје. У складу са плановима повратак Империје
је по рецепту пуковника Татјане Грачове која је студиозно изнела алгоритме
светске геополитике, искључиво војним путем и то је сасвим објективан пут јер
је Русија одувек ратовала, па што не би и сада,
војне победе у Сирији, као и приказ најновијег наоружања које је
Председник Русије показао непосредно пред изборе су јасан показатељ да је Русија
достигла могућност вођења космичког рата са затвореним земљаским границама и свеобухватном противракетном одбраном. Те границе
данас не обезбеђују Козаци, већ најмодерније светско оружје терминолошки
повезано са Козацима.
Козаци од пре 100 година нису успели да спасу
Цара и Империју.
Путин ствара Империју. Унутрашња војска
која се од 2015. трансформише у РОСГВАРДИЈУ је организација која је
претпостављена уместо Козака.
186 000 припадника националне гарде је
директно потчињено цару и то на читавој територији Русије.
Да ли су Атамани свесни тих дешавања? Да
ли су свесни да је дошло такво време које мора прославити православље и његове
вредности? Да ли Атамани разумеју да ова знања представљају кључ за разумевање
историјског момента. Да ли знају да је дубина патње и бола Председника
Путина због стотина милиона убијених
Руса, између осталих и његвог малог брата који је умро од глади у окупираном
Стаљинграду, толика да је наредио да се измисле роботи војници како Руси не би
више гинули или били изложени одбрани и
дејству непријатељског оружја? Да ли Атамани знају да Сатанисти спремају вирусе
који ће на основу информација о генетском пореклу нападати само Словене?
Постоји још хиљаде опасности по Русе, и искључиво по православне, а последња од тих
је
да су сатанисти осмислили концепт да се православни људи прогласе да имају
урођену грешку у мозгу.
Знајући само ово, да ли је заиста време да се
преиспита наводно братство по оружју, нарочито данас када је оружје Козака
добило свемирске карактеристике, па се тако Кинжал – најновија ракета забада у
палубу носача авиона већом брзином од 12000 км на сат?
Атамани треба да схвате да су козачки
реквизити и оружја , постали терминолошки део система одбране граница Русије,
на један нов начин. Овде ћу поменути и јадан трагичан део са америчким оружјем
индијанаца које се данас зове Томахавк и који такође представља један вид
ракетног оружја. Међутим, индијанци који су користили Томахавк су готово
потпуно истребљени. Њихове вредности су потпуно изгажене и не могу се више наћи
међу живима.
Козаци су такође преживели геноцид, али је
њихов друштвени утицај кроз 20. век толико слабљен и довођен у стање циркуске
представе за алкохолисану публику. Свако је качио еполете, генералске чинове,
називао себе Атаманом и тако даље.
Ово је моменат кад Козаштво мора да буде одређено законом и формом. Православни
Козак је једини могућ Козак, макар их било и само 10% од укупног броја садашњих
такозваних Козака. Јер Козаци су одувек штитили цара, границе, православље и
отаџбину. Све друго и није Козаштво,
нарочито ако се сетим оних лица која су прошла кроз Србију и чији
потомци и даље живе у Србији стопљени са Србима као Срби са Русима у
Славјаносербији јер смо један народ. Не видим ту ни једно лице осим познатих
лица. Нема ту Монгола ни Татара...
Могу рећи и то да Водка може створити од
Козака групу која је у стању да умисли да може одржавати државу, као што се
сада догађа у Украјини, и те ствари треба разграничити. Алкохолисана Република,
Антихришћанска свакако није одржива у односу на Божји промисао и свакако је
такође део циркуса којег лажни Козаци и даље спроводе. Недавно смо открили да
је Петро Порошенко преговарао о томе и обећао Козацима Украјине Републику. Ако
Козаци заиста желе да имају своју државу, право је време да се преиспитају у
којим су то идеолошким водама, да ли је ту присутан фашизам, алкохол, шверц и
тако даље...
У тим границама посматрања развоја и
уједињења Козака, објективно треба бити са стране државе изричито строг и
непопустљив све док се не изгради срж Козачког Савеза који ће бити темељен на
есхатолошким доказима и ставовима.
Из ове перспективе, слободно могу да сматрам
да сам дао конструктивно гледиште везано за Козаштво уопште.
Имајући у виду да су руски емигранти
почетком 20. века Србима донели велику
корист у виду описмењавања, изградње капиталних објеката у главном граду
Београду, као и шире, могу да закључим да постоје скривене снаге у Србији које
би и данас желеле да се деси сличан процес изгнанства Руса из властите државе
како би давањем уточишта Србија могла да искористи људски потенцијал и
материјализује нове вредности достигнуте
по мери развитка руске цивилизације. Са друге стране и Срби су дали доста
Руској емиграцији и изгледа да је ова природа односа у Србији остала укорењена
нарочито после укорењавања комунизма који је уништио савест људи у Србији.
Ове тајне и скривене жеље су посебно оличене у безбедносним службама, у
људима који користе храну са ђавоље трпезе, а познато је да је та трпеза буџет
републике Србије. Новац за ова давања се обезбедђује из извора који су познати
као новац без покрића којег шаљу у Србију у виду кредита на проценат директно из Брисела. Ниво узимања ових
кредита је 10 милијарди долара у последњих 6 година.
Како се све у Србији одвија у прилично
мрачним условима, без увида у државне уговоре на пример за отварање
представништва италијанске фабрике аутомобила Фиат у Крагујевцу чији је
увоз код председника ВВ Путина тражио и
председник Србије, или давање Југословенског аеропревозника Емиратском Етихаду,
тако и у оквиру козаштва у Србији делује
и неколико лажних козачких организација под управљањем страних обавештајних
служби, првенствено немачке БНД и британске МИ.
Тренутно постоји једно удружење Козака и
један савез Козака Балкана који су потпуно под утицајем западних обавештајних
служби.
Савез Козака Балкана који је
регистрован и основан 9.11.2016.године у
Агенцији за привредне регистре . Правни заступник је Војислав
Видаковић.
Генерал Атаман Војислав Видаковић
За Савез Козака Балкана чији је Видаковић
овлашћени представник се може рећи да је основан 5 година после такозване
наредбе бившег атамана Валерија Налимова док је био командант Централне Козачке
Војске која је насловљена 8.11. 2011. године. У овом документу, Налимов је
наредио да се оснује Станица Светосавска у Београду чији ће представник бити
Војислав Видаковић.
Сајт на интернету у вези са деловањем ове
станице упућује посетиоца у тајне лавиринте организоване да потпуно маскирају
легалитет и јавност деловања организације од само неколико људи која се
представља као да је огромна .
На сајту Светосавске станице у одељку
који показује опис О НАМА, налазе се подаци да је то неко потпуно друго
удружење које нема везе са Станицом“ Светосавском“. Ту се налазе подаци о
Удружењу српско-руског козачког братства „НИТ“. Ово је посебно занимљиво јер
Војислав Видаковић са супругом поседује кројачку радњу у којој израђује униформе за Козаке, као и
свештеничке мантије и остале потребне ткане и шивене ствари. Вероватно због
тога униформе облаче и када иду у тоалет...
Нит, на српском жаргону значи конац, који
сачињава платно и спаја одређене исечке платна који творе те предмете који се
производе. Међутим, оно што је запањујуће у овим открићима је да је цена једне
такве униформе и у Русији и у Србији 500 евра што је у руском новцу око 36550
рубаља. Мало је рећи да се такве униформе шију за 100 евра, и да је Видаковић
својим деловањем људе тако психолошки обрађује да је највеће достигнуће за
будуће чланове његове организације да се купе униформе. То је та највиша вредност
коју циља Видаковић, и погађа.
Успон ових лажних козака на Балкану се
бележи њиховим константним појављивањем на многим јавним местима и скуповима,
што се може видети са сајта. Недавно смо видели једног обученог у Козака како
стоји поред зграде градске управе у Краљеву, тако да се може рећи да су добили
специјални задатак да се масовно свуда појављују, а цена униформи је можда
пала.
Уз то, Војислав Видаковић користи услуге
и Руског дома у Београду са којим остварује изванредну сарадњу, а веома су
повезани и са руским амбасадором у Србији, Александром Чепурином.
Ко је био Валериј Налимов
На сајту козачког информационог
аналитичког центра КИАЦ је објављена вест 19.3.2014. да је Валериј Налимов
искључен из регистра Централне Козачке Војске и више података се може погледати
на овом линку.
Измене Јединственог државног регистра
извршене су на основу Протокола великог круга Централног комитета Руске
Федерације од 22.02.2014. Године и наредбе Министарства правде Руске Федерације
за град Москве.Овим актом је укинут ауторитет овог лажног Козака.
Представник Валерија Налимова за Балкан –Виктор Заплатин
Међутим , у Србији је остао да делује
његов представник за Балкан, Виктор
Заплатин који такође има татарско порекло. Он је крајем 2016.године у
Котору- Република Црна Гора, заједно са Војиславом Видаковићем формирао Балканску козачку војску. Присутнима се
директно обратио речима да делује 16 година у Србији као и да је представник
Руске федерације.
Колико је мени познато, он није никакав
представник Руске Федерације.
Заплатин је изјавио следеће том приликом:
„Ако се успавамо, нећемо постићи мир. Рат се дешава. Он не мора бити
вођен. Много смо изгинули у прошлим ратовима. Русија је много изгубила,
али нико није могао претпоставити да ће на територији бившег СССР-а доћи
до рата међу браћом — Русима и Украјинцима. Срби никад неће бити
наши непријатељи“, поручио је између осталог Заплатин.
То је очигледан пример позива на рат са црногорским
режимом који је створио Устав 2006. Када је отцепљена Република Црна Гора
кренула у самостални живот. Међутим, Устав Црне Горе је идентичан Уставу
усташке Хрватске из 1990. Године који је
избрисао Србе, иако су чинили близу 50% становништва. Са политиком Мила
Ђукановића према Србима, која је геноцидна као и у Хрватској, а идентично је
пресликана у Украјини, Заплатин је у сред Црне Горе и у име Русије директно
представио паралелу односа између између Украјинских фашиста и Руса, у односу
на Србе и Црногорце који су антисрпски настројени и који су у таквим
околностима увели Црну Гору у Нато пакт. Проценат Срба који се изјашњавају као
Срби је пао са 48% на 23% за 12 година самосталности Црне Горе.
Овај иступ Заплатина је искоришћен као повод да се
Русија означи као терористичка држава која жели да своје политичке противнике
изабране „вољом“ народа на изборима , ликвидира и умеша се у политику
самосталне суверене државе.
Котор као град где се формира Балканска козачка
војска је изабран из разлога што га дневно посети до 5000 туриста из читавог
света који долазе крузерима. Идеја је била да се вест о притиску руске козачке
војске рашири брзо путем друштвених мрежа и да се на Западу констатује да је
Црна Гора у челичном стиску Русије, те да она не може да води своју политику
као суверена држава. Данас је познато да је Црна Гора приступила савезу са Нато
алијансом упркос противљењу 80% становништва Црне Горе.
Балканска козачка војска коју је основао Виктор
Заплатин заједно са Војиславом Видаковићем је био инстант пројекат. На сајту
претраге црногорских привредних субјеката, овај појам није регистрован тако да
је то окупљање у Котору било искључиво за медије и у политичке сврхе употребе
против Русије у осетљивом тренутку када је Црна Гора приступањем у нато пакт
образлагала да се Русија грубо меша у њене унутрашње ствари.http://www.pretraga.crps.me:8083
На порталу дневних новина Телеграф који је под контролом
хрватске обавештајне службе, где је у
паралели са снимљеном серијом у Србији „Сенке над Балканом“, у којој су Козаци
у емиграцији у 20. веку приказани као негативни у контексту доношења наркотика
у Србију, Војислав Видаковић је саопштио
да је Балканска козачка војска искључиво повезана са балканским козаштвом и да
нема никакве везе са руским козаштвом.
У читавом процесу технички организоване и монтиране
лажне завере против Црне Горе, провучен је и Генерал Леонид Решетњиков за којег
је саопштено да има добре везе са Балканском козачком војском.
О томе је писао Блиц чији је власник Дејвид Петреус,
Американац грчког порекла, који је био један од директора CIA. Блиц се позвао на објаву руског медија Новаја
Газета која саопштава да Козаци и српски добровољци из Донбаса спроводе руске
интересе на Балкану.
Многе овакве операције смо видели недавно у односу на
Скрипаља, обарање малезијског авиона за којег је оптужена Русија, лажно тровање
бојним отровима у Сирији које су приморавале Русију да троши велику енергију и
новац за одбрану од тих навода. Геополитички, Виктор Заплатин је одиграо велику
улогу за Нато пакт и смањење територије која је у руским стратешким интересима,
а то је традиционално била Црна Гора коју је помагала и златом док је
изгладњивана од стране Запада.
Западне обавештајне службе су изабрале Црну Гору из
тог разлога јер је у Србији забрањено да се региструје било каква паравојна
организација па је Балканска козачка војска свакако део
опасности за функционисање правих Козака у Србији који се налазе у три
организације које су чланови организације СКВРиЗ.
Та опасност се огледа у томе што је Војислав
Видаковић члан поменуте организације Виктора Заплатина, а он у Србији како сам
већ приказао управља Савезом Козака Балкана.
На јавним скуповима овај лажни атаман,
Војислав Видаковић са својим људима изводи церемонију вршења клевета која је
део систематског убеђивања јавности да су они прави Козаци, а да је званични
представник СКВРиЗ за Балкан , Козачки пуковник Драган Станојевић и Атамани три
удружења Козака у ствари шпијуни Украјине и лажни Козаци. Шта више, Видаковић са својим људима
промовише теорију и да је Врховни Атаман, Депутат Руске думе, Козачки Генерал
Виктор Водолацки, шпијун Украјине! Међутим, са друге стране, Војислав Видаковић
није ни једном речју критиковао ратне операције Украјине, нити је било како
учествовао у помоћи народу Донбаса. Лукавост и подмуклост овог човека је више
него очигледна.
Када је Стеван Вранић стварао своје
удружење Козака Благовести, Војислав Видаковић га је жестоко напао и то се све
провукло кроз медије где је објављен један чланак у дневном листу Политика у
којима један против другог изјављују најстрашније увреде и клевете. То нема
везе са Козацима, нити са православљем већ са
веома лукаво постављеним циљевима Запада.
Процес укључивања Војислава Видаковића у Централну Козачку Војску
Почетком 2008. године, садашњи Епископ
буеносајреско-јужноцентралноамерички
Српске православне цркве, Кирило Бојовић је спојио харамбашу Хајдучко
јатачког удружења, Новака Шљиванчанина
из Црне Горе, са Атаманима Централне Козачке Војске у Москви.
Одмах се приступило међусобном утицају и
већ у мају су два делегата из Русије боравила у Црној Гори. Као гости удружења
су проведени по традиционалним српским обичајима, а у Манастиру Острог их је
примио и Митрополит Амфилохије Радовић.
Исте године, делегација из Црне Горе
присуствује козачком кругу у Москви,а после тога Валериј Налимов долази у госте Црној Гори са
два делегата, исте године.
2010. на 3. Кругу у Москви, одржаном у парку Горки, и по молби Бранка
Церовића у делегацију улази и Жељко Чуровић који је гулслар и који је садашњи
заменик лажног атамана Војислава Видаковића.
Жељко Чуровић, гуслар на уво Валери Налимова
Жељко Чуровић је позвао да у Москву дође и
Војислав Видаковић који се појавио на
Белоруском вокзалу. Видаковић није тада присуствовао кругу као делегат.
Међутим,Чуровић у вези са Видаковићем на
неки начин оствариоциљ па јеИгор Викторович Сахно, који је
погинуо 2015. године у саобраћајној несрећи, http://ckwrf.ru/novosti/559/ касније позвао Војислава Видаковића у Москву.
Тада почиње сарадња између њега и Налимова. Кројачка радња Војисава Видаковића
почиње да производи униформе Козаке и
одећу за свештенике . Новака Шљиванчанина изолују и све претходне договоре за
сарадњу између те две организације минимализују и искључују.
Видаковић
организује посете црногорском лидеру лажне опозиције Андрији Мандићу, добија плату
у вредности од 35000 рубаља од Слободана
Пејовића како би га увео у Козаштво. Пејовић је касније учествовао као
део црногорске обавештајне службе у припреми организовања стварања Балканске
козачке војске у Котору. У том периоду Војислав Видаковић оснива удружење
српско руског козачког братства НИТ.
Новак
Шљиванчанин се два пута обраћао администрацији председника РФ, ВВ Путину којим
га обавештава на који начин се понашају Атамани централне Козачке Војске према
званичном регистрованом удружењу чији је он био представник чије спајање за
сарадњу из најбољих намера обезбеђује званични свештеник СПЦ који је претходно
докторирао у Мосви, Кирило Бојовић.
Атаман Новак Шљиванчанин:
„Сматрам да је Мосад био укључен у рад и организацију
Централне козачке војске јер су они имали са собом много новца. Увек када су
долазили у Црну Гору, свима присутнима су делили ордење без икаквих заслуга и
повода. Мене је било срамота због тога и стварало је сумњу у част ових Козака.“
Из свега
овога што се дешавало јасно је да је Централна Козачка Војска са својим
структурама које нису очишћене од лажних Козака какав је Виктор Заплатин и
Војислав Видаковић, учесвовала у геополитичком процесу у којем је једна од
традиционалних држава савезница Русије, Црна Гора, без референдума само са овим
антируским и антисрпским позицијама и операцијама образложила своје приступање
злочиначкој организацији Северноатлантска алијансе - НАТО ПАКТ.
Тренутна
ситуација са Војиславом Видаковићем је таква да он уцењује људе који желе да
приступе тој организацији на чијем је он челу, да морају да купују унуформе по
поменутим ценама, он јавно саопштава да је г. Станојевић и г. Водолацки
украјински шпијуни, а није готово ништа урадио по питању подршке народу
Донбаса, никада није јавно критиковао нацистички режим у Кијеву, ужива подршку Руског дома и Амбасаде Русије
која вероватно није упућена у све што се дешава.
Наредба
о оснивању Козачке Станице у Србији.
Удружење Козака Србије-Благовести основано 21.5. 2016. године и регистровано у истој агенцији. Правни
заступник је Стеван Вранић.
Стеван Вранић-лево, Новак Шљиванчанин –десно
Стеван Вранић је
поред овог удружења и оснивач Привредног друштва за инжењеринг, трговину,
консалтинг и услуге „СТЕЛОН Д.О.О.“ . Власништво у привредном субјекту
регистрованом у Србији дели са Илоном(мађ. ж.име) Достанић која је иначе
држављанка Немачке.
Стеван Вранић такође
управља и Удружењем УРСЕС-Удружење
српско руске економске сарадње. Овде морам да приметим да скраћеница
удружења не одговара пуном називу јер би асоцирало на српском језику на
скаредност.
Оно што је
интересантно за Стевана Вранића је да он у Србији одржава пословне презентације
којима присуствују представници Немачке банке, Илона Достанић, као представник
фирме Стелон у Немачкој и Србији, иако је Стеван законски заступник поменуте
фирме у Србији и Вранић се на тим презентацијама појављује као као главни у
УРСЕС -Удружење српско руске економске
сарадње . Они промовишу увоз неке крупне стоке у Западну Србију и то из Немачке
како би запослили људе на селу да врше тов јунади и како би се месо извозило
назад у Немачку.
На презентацијама Стеван
Вранић помене да је Руско тржиште изразито захтевно и како би било лепо да
једног дана извозимо и на то тржиште и то је све што он чини кроз Удружење српско руске економске сарадње. То је цела
философија Стевана Вранића као Атамана.
Посао са Немачком, и лажно представљање себе као Козака и као
представника УРСЕС -Удружење српско
руске економске сарадње. Очигледно је да директно сарађује са Немачком
обавештајном службом. Ми у Србији не видимо где је та сарадња. Вест на сајту о
тим догађајима:
Он у ствари троши
потенцијал стварне сарадње између српско руских субјеката бавећи се промоцијом
производње и извоза у земљу Европске уније.
Коментари читалаца испод вести са линка
посебно указују на то да су овакве презентације припремљене од стране актуелног
режима како би народу замазивао очи да ће се живети боље као и да је потребно прво
да се сарађује са субјектима Европске уније, а са Руским ако некада буде
могуће, јер, Боже мој, Руисја је специјално захтевна и оптерећује наше
стандарде док смо ми ближи европским стандардима. Српски народ је у 80% за
сарадњу са Русијом и подржавава руски братски народ као једну крв и једну веру.
Из
овога свако може да процени да је Стеван Вранић једна лукава особа која
је лажни козак. Уз њега, као заменик је можда још подлија особа, Недељко
Курилић са којим су и уважена господа Атамани, Станојевић, Шљиванчанин и Симић
имали сукобе због непоштовања статута и превара у време када су ова двојица
били делови те организације, а Станојевић учествовао на укључивању Благовести у
СКВРиЗ.
Ово и не чуди јер у документу којег је
потписао који је члан организације Благовести,
Александар Ђурић, пише да је брат Стевана Вранића у ствари саветник
тадашњег премијера Србије, Александра Вучића. Дакле спрега чак четири западне
обавештајне службе оличена у лажном атаману Стевану Вранићу: британске,
немачке, израелске и америчке. Иначе садашњи председник Српске напредне странке
и Србије, Александар Вучић је школован у Брајтону, 1993. године и има
директну сарадњу са британском обавештајном службом. То је у толикој мери
изражено да директор те службе из Лондона
долази код председника Србије у
незваничну посету у Београд.
Посебан осврт даћу на дешавања у вези са
највећом козачком организацијом СКВРиЗ и односом Стевана Вранића према њој:
СКВРиЗ
је писмом 9.марта, 2017.године обавестио Стевана Вранића да је основан
Балкански центар и да је козачки Пуковник
Драган Станојевић означен као руководећи на позицији управљања,
кородинације рада Удружења Козака у Балканским земљама, на основу одлука са 3.
Великог Круга Козака СКВРиЗ у Москви.
У овом писму је обавештен да је на његову
молбу, упућену елекстронским писмом, 3. марта 2017. године,
Удружење“Благовести“ које он заступа, примљено као пуноправан члан СКВРиЗ, да
је руководство Удружења прихватило да се потчини овлашћеном Атаману за регион
Балкана.
Међутим, 23. јуна 2017. године,
руководство „Благовести“ се обраћа званичним путем одговорном атаману козачком
пуовнику Станојевићу и тражи од њега да скине вест са сајта СКВРиЗ за Балкан да
је та организација примљена као пуноправан члан у СКВРиЗ. Том приликом је
Вранић директно поништио одлуку коју је сам тражио, а то је да се прими његова
организација у СКВРиЗ, а показао је и непоштовање према одлукама са 3. Великог
круга којим је Драган Станојевић због виших разлога на такав начин изабран и
постављен на позицију одговорног Атамана
за Балкан.
Овакве брљотине може да спроводи човек
који је умрежен са немачком и британском обавештајном службом и алгоритми
деловања оваквих особа су углавном у Србији потпуно исти.
Уз то, он је организовао да се током
фебруара 2018. године пошаљу два документа у Русију, један за СКВРиЗ, а други у име Српске православне
цркве.
Први документ тврди да Станојевић није
изгласан у редовној процедури док је друга тврдња да он и није био пуковник
када је постављен за одговорног атамана већ да је он постао пуковник касније.
Он беспотребно тражи да СКВРиЗ буде и уписан у регистар као привредни субјект
иако је Станојевић један човек који је координатор и одговорни атаман за више
удружења на Балкану па се не види потреба да Станојевић сам региструје себе као
правно лице јер је одговорни атаман за све балканске земље, па је овај притисак
Вранића на Станојевића потпуно непријатељски. То исто имплицира и утицај да
Станојевић региструје привредни субјект СКВРиЗ у свим балканским земљама, где
мисли да делује, а то је низ држава што је фактички потпуно бесмислено и
немогуће.
Друго писмо је упућено од стране
свештеника Српске православне цркве, протојереја Зорана Петровића и у име
Српске православне цркве где протојереј Петровић исказује низ клевета и увреда
на рачун г. Атамана Станојевића, као и Атамана остала три удружења која су у
међувремену регистрована у Србији и чији су Атамани присуствовали 4. Великом
Кругу у Москви. Он у писму износи да смо
сви ми некрштени и да смо комунисти, да немамо цркве ни вере и да г. Атаман
Станојевић напада свештенике српске цркве! Свештеник се овим писмом обратио
преосвећеном секретару синодалног комитета Московског патријархата, Тимофеју
Чајкину који је задужен за рад са Козаштвом.
Уз то он извештава да стаје у заштиту
козаштва у Србији, а Благовести већ дуже време уживају пуну сарадњу са црквом у
Остружници и поменутим протојерејем.
Лажни Козаци у цркви у Остружници
Поводом ових срамних навода у писму, обратили
смо се писаним путем протојереју
Петровићу да демантује или да потврди да је он писао спорно писмо и послао га у
Москву. Прота је лично ставио руку на Свето Јеванђеље у
цркви испред Атамана Новака Шљиванчанина и заклео се да он није писао то писмо.
Међутим, прота није демантовао да је то он писао, а у писму је упозорен да ћемо
се у том случају обратити његовом одговорном Епископу.
У име Атамана за Балкан СКВРиЗ као саветник Атамана за Балкан, г.
Станојевића, сам се писаним путем
обратио Његовој светости Патријарху Иринеју који је Епископ београдско карловачке
епархије и који је као такав надлежан за свештеника који је писао спорно писму
и послао га у Русију. Писаним путем тражимо одговорност у вези ових поступака као и објашњење како је
могуће да један нижи свештенички чин може да уговара или даје примедбе сестринској
цркви везано за рад са козацима за које им РПЦ није дала сагласност нити је
показала духовне норме за рад са Козацима.
Вранић учествовао у лоцирању генерала Ратка Младића
Атаман
Новак Шљиванчанин сведочи да је
Стеван Вранић једном приликом позвао Дарка Младића, сина ухапшеног и осуђеног
српског генерала Ратка Младића у ресторан на ручак. Том приликом, Дарку Младићу
је паук однео аутомобил иако је био прописно паркиран. Касније се испоставило
да је операција одузимања аутомобила од паркинг сервис службе била смишљена
због постављања гпс локатора на аутомобил као и микрокамера како би се лоцирао
генерал Ратко Младић.
Село лазарево, кућа у којој је боравио и
ухапшен генерал Ратко Младић
Узимајући ову изјаву за озбиљно, може се
сматрати да је Стеван Вранић учествовао у лоцирању и откривању генерала Ратка
Младића и у његовом хапшењу. Иначе, Вранић је био припадник Војске и учествовао
је у ратовима на простору бивше државе СФРЈ. Одатле и могућност сарадње и
комуникације између Дарка Младића и њега.
