Бугарски империјализам као помоћ Великој Албанији

                                                                                   Коментар уредника, Предраг Ђоковић

Прошло је 110 година од велике победе над бугарском војском која је без најаве извршила напад на српске позиције . Битка је трајала десет дана и била је готова 9.ог јула 1913.године. 

Нећу се овом приликом бавити историјом Битке на Брегалници већ ћу извршити преглед свих историјских чињеница који Бугарску и даље сврставају у злочиначку и подлу организацију.

Србија је свечаним представљањем, 2.11.2023. уз драматичне изведбе глумаца реалних дешавања у вези те битке, показала огромну мудрост јер је први пут после толико година извукла ову битку као мач пред оним што се дешава. А дешава се.

Да кренемо из почетка у вези српско бугарских односа ако се уопште тако могу назвати кроз историју. 

Чињенице:

Прво и Друго бугарско царство се простирало до јадранске обале укључујући и њу и део Јадранског мора, граничила се са Римом.Ако погледамо дубље у стратегију овога, видећемо да је сарадња са Русијом у доба Свјатослава, око хиљадите године, створила огромне и вечите савезнике у једном циљу и крвавом послу-пребацивање ДРУГОГ РИМА У ТРЕЋИ РИМ-РУСИЈУ.

 Други Рим је створен непосредно након Константинове смрти када је шпански генерал Теодосије којег су назвали Великим, а чињеница је да су највећи Божји непријатељи увек носили овај додатак уз име, којег неосновано слави православна црква довео германског краља и у Византион и направио за њега гробницу иако је претходно Константин у Триру два немачка краља бацио лавовима.

Уовај опасан посао су морали да укључе и новостворену силу, Отоманско царство које је потпомогло да се Царград сруши и у потпуности преотме престо Римског царства. Оно је данас у Москви. Руси и Турци као османски наследници су највећи савезници, уз ово стоје и Бугари. Додаћу и то да се Москва на западним језицима изговара идентично као реч џамија на енглеском језику што је један вид договора или такозване плате отоманској царевини.

У деветом веку, видимо да су наше вође народа позиване да дођу у Преслав одакле се нису враћали. Претпостављам да су тамо масакрирани. Да су тим масакрима чинили чини против Срба. Наравно да су они научили османлије како да изврше сечу кнезова хиљаду осамсто четврте године на идентичан начин као Бугари - кроз позив на преговоре за мир у Преславу, хиљаду година раније. Ова подлост Бугара стоји као опомена да се историја мора веома далеко, најдаље истражити. И сам сам отишао толико далеко да ми је потпуно јасно да су Срби потомци Лудог, који је био Нојев унук, Симов син и брат Арфаксадов у чијој лози се родио Син Божји, Исус. Свети Луди Србин је живи Светац Срба и његова сила ће се показати у годинама које долазе.

1330. краљ Срба, Стефан је победио Бугаре у бици код Велбужда. Нагласићу да је бугарски цар захтевао српском краљу да клекне пред њим и поклони му се. Овај је то одбио са образложењем да се једино Богу може клањати. Дакле, у овом случају, Бугари се лажно представљају као некакав Хришћански народ...

Ова битка је толико битна јер је отворила пут за освајање Македоније која је и данас потмуло поприште сукоба сила. Стефан је пре битке упитао Бога да ли ће победити и Бог му је одоговорио: Уби Бугаре, победићеш. Бугарски цар је ликвидиран и донет је пред српског краља Стефана који је његово тело сахранио у храму Светог ратника Георгија у Старом Нагоричану где се молио и где је добио одговор од Бога да удари на Бугаре.

                                         Олтар Стефана за Победу над Бугарима где је закован дух                                                                       бугарског цара 

Душа бугарског цара је и даље на мачу Стефановом. Докле год је ту, бугарско царство се неће обновити.

Српски краљ Стефан је подигао Спасовницу, цркву којом захваљује Господу Богу за победу нмад Бугарским царством, вавек. Колико је то погодило свест бугарских људи, сведочи чињеница да је прво што су урадили у Првом светском рату то да су срушили цркву Спасовницу и однели су њена врата у Бугарску. Пошто су се дешавале огромне несреће у Бугарској, врата су бацили на олтар цркве Спасовнице што је улазак Срба у слављење Победа.

У првом светском рату су подбили српску војску и цивиле који су имали план да се крећу право према Косову Пољу. међутим, бугарске силе у их усмериле на Црну гору и проклетије где је настрадао велики број људи. И сада као доказ, аутор прилаже лично сведочење из београда, октобра, 2018.- Тада је у Београду одржавана Скупштина Народа Евроазије којој сам присуствовао кроз Одбор за питања Козаштва генералне скупштине Евроазијског савеза. Другог дана заседања, у институту за европску безбедност и сарадњу, Мише Ђурковића, у ходнику, приметим два Бугарина гледају неку карту на зиду. приђем и видим да гледају кретање Српске војске у првом светском рату. И када су видели да су њихови бугари препречили пут нашој војсци, почели су да тријумфално ударају песницама у шаке и да се радују. Ни сам не знам како сам избегао да останем суздржан у овим тренуцима...

 Био је то јасан знак да они желе да буду и даље империја, да су гладни српске крви, и победа над нама што се неће догодити. Извештај је прослеђен главним људима у Генералној скупштини Евроазијске скупштине, а овом приликом презентујем јавности ове податке.

Последње што смо видели, то је било јуче, а то је да је Европска унија захтевала да Бугарска наплаћује транзит гаса и нафте кроз своју територију око милијарду евра годишње што поново ствара не мали трошак Србији и Мађарској. Али, ја се надам у победу и над тим проблемом. Даће Бог да заврнемо и тај вентил, па нека њима 

У данашњој Македонији, видимо изјаве да је то историјска Бугарска, и потпуно је јасно да желе да је поделе са Албанијом.

Злочини бугарске окупаторске војске из Другог светског рата су идентични злочинима усташа учињеним Србима.

Имајући у виду све ове чињенице, ја не видим да се Бугарима пише добра и безбрижна будућност.