Пилатова правда је и даље правда Међународних судова

 МИНИСТАРКА ПРАВДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, МАЈА ПОПОВИЋ НА СЕДНИЦИ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УН:

Србија једина пружа руку помирења

„Република Србија води одговорну политику помирења у региону, без које нема будућности, стабилности, економског развоја и нормализације односа“, поручила је министарка правде Маја Поповић на данашњој седници Савета безбедности. Током обраћања по питању шестомесечног извештаја о раду Механизма за међународни кривични трибунал, указала је на нека од кључних питања која се тичу актуелне сарадње Републике Србије и Резидуалног механизма за међународни кривични трибунал, преноси прес служба министарства. Неуспех у истрагама и суђењима за злочине извршене према Србима и неалбанцима на простору Косова и Метохије. - Тужилаштво Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију доживело је потпуни неуспех у истрагама и суђењима за злочине извршене на територији Косова и Метохије над српским и неалбанским цивилним становништвом и време знатно урушило углед и поверење у Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Механизам. Некажњивост за страховите злочине извршене према српском становништву је практично постала политика која је своје снажно упориште нашла управо у раду Тужилаштва Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију – поручио је Поповић. Она је нагласила да све референце на тзв. Косово треба да буду схваћене у пуној сагласности са резолуцијом Савета безбедности 1244 и да је обавеза свих учесника у процесуирању ратних злочина и остваривању. Поповић је истакла да још није одговорено на десет захтева за пружање правне помоћи, које је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије упутило ЕУЛЕКС-у у Приштину, чије активности ослањају се на ауторитет Савета безбедности УН-а. Поводом указивања тужилаштва Механизма на застој у преговорима између Републике Србије и Републике Хрватске по питању закључења споразума о успостављању оквира за процесуирање ратних злочина, Поповић је напоменула да је реч о билатералном питању које није у искључивој надлежности Механизма, нити је од посебног интереса за његово функционисање. . Она је навела да споразум није закључен јер је Република Хрватска инсистирала на укидању универзалне јурисдикције у правном систему Републике Србије. - Ова врста јурисдикције познаје и правни систем Републике Хрватске, али и правни системи других држава чланица ЕУ, па се поставља питање због чега се инсистира на њеном укидању у правном поретку Републике Србије - рекла је Поповић. Она је нагласила да је Република Србија уложила напоре у циљу продубљивања сарадње са Републиком Хрватском и Босном и Херцеговином у овој области, наводећи да сваки злочин мора бити адекватно кажњен без обзира на то ко га је извршио. - Зато посебно истичем да је неопходно да и државе у региону предузму исте кораке, јер Република Србија за сада једина искрено пружа руку помирења - навела је Поповић. Механизам се бави делима мале друштвене опасности – непоштовањем суда Поповић се претходно осврнула и на тврдње председника Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, који је у свом извештају навео да Република Србија не сарађује са Механизмом и не испуњава своје обавезе у погледу предмета Јојић и Радета. - Поступање Републике Србије у вези са овим предметом не представља кршење међународних обавеза Републике Србије, већ настојање да се поступа у складу са Резолуцијом Савета безбедности 1966 - рекла је, истичући да управо национални правосудни органи треба да преузму кривична гоњења, према наведеној резолуцији. Она је подсетила да је одлука Вишег суда у Београду, која је нашла да претпоставке за изручење Вјерице Радете и Петра Јојића нису испуњене, постала правноснажна. Указала је и да је Механизам усмерио све своје активности на питања која се тичу непоштовања суда, иако је формиран за процесуирање лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије. У том смислу, истакла је да су органи Републике Србије уручили позиве лицима која треба да буду саслушана у Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије у својству осумњичених и да је Република Србија тиме испунила своје обавезе, иако то није наведено у извештају тужиоца Брамерца. Поповић је поновио захтев и спремност Републике Србије да се затворске казне које је изрекао Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Механизам за међународне кривичне трибунале извршавају у Републици Србији, под надзором Механизма. Кршење људских права држављана Републике Србије Током излагања, Поповић се оштро успротивила и пракси дугогодишњег неодлучивања Механизма о молбама за превремено пуштање на слободу држављана Републике Србије. - Неодлучивањем о молбама флагрантно се крше њихова основна људска права - рекла је. Она је дала гаранције да ће, и поред тога, услови превременог пуштања на слободу бити у потпуности поштовани, као што су и до сада без изузетка били поштовани. - Република Србија испунила је све оно за шта је гарантовала - додала је. Она је такође показала и да нема ни у погледу враћања обимне архивске грађе коју је Република Србија проследила Тужилаштву Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију или Механизму, а која није коришћена или више није потребна за текућа суђења пред механизмом. - Не постоји ниједан разлог за даље одуговлачење са отпочињањем процеса враћања оригиналне документације - истакла је. Република Србија је демократска држава у којој је гарантована слобода говора Поповић се осврнула и на замерке Тужилаштва Механизма да појединци делегитимишу чињенице које су супротне становиштима Тужилаштва, а које произлазе из пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију или Механизма. - Република Србија је демократска држава у којој је гарантована слобода говора, стручне и научне критике. Критици подлежу и пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и механизма, као и у свакој другој демократској држави - навела је. Република Србија озбиљно схвата своје обавезе Министарка правде је нагласила да је у извештајном периоду Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије активно сарађивало са Тужилаштвом Механизма. Поред редовних састанака на високом нивоу, навела је, остварена је сарадња у конкретним предметима против два високо рангирана званичника, што је резултирало подизањем једне оптужнице и унапређењем истраге у другом случају. У овом периоду, како је рекла, формирана је и радна група састављена од представника Механизма и Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије, како би се унапредила сарадња у конкретним предметима, посебно на плану обезбеђења доказа.

(Kurir.rs)