уторак, 3. мај 2022.

Кривични суд против Путина! Некажњени НАТО савезници: украјински нацисти и босански генерал кољач / џихадиста

После осам година од отварања поступка, још нема оптужених за пуч у Кијеву 2014. у којем су грузијски плаћеници снајперисти пуцали на масу, као ни за масакре у проруском Донбасу које су извршили неонацисти батаљона Азов. Босански генерал, вођа муслиманске бригаде и касније референт НАТО снага, оптужен за веома тешке злочине против човечности у далеком Балканском рату, ухапшен је 2018. године на веома кратко време, усред протеста неких земаља Атлантског савеза, али 4 године је на слободи због фантомских суђења које је покренуо Међународни суд. Они су прекинути због Цовид-19 и никада нису настављени у Сарајеву, где се сматра националним херојем упркос братоубилачким егзекуцијама над самим муслиманима. Свему се додаје и неизбрисива срамота због смрти бившег председника Србије Слободана Милошевића у Хашком затвору због наводног тровања. Ово су три огромна греда забодена у око Међународног кривичног суда који би на основу Римског статута требало да процесуира геноциде, ратне злочине и кршења људских права, али не изгледа, бар са званичног сајта, да је икада отворио досије против земаља Европске уније због принудних карантина уведених због ванредне ситуације Цовид-19: осудила су многа удружења, као и италијански и страни правни стручњаци. У међувремену, покојни виролог Луц Монтагниер, који је поднео извештај под заклетвом о бактериолошком оружју САРС-Цов-2 изграђеном у лабораторији у прилог жалбе на пандемију коју је британски адвокат упутио Суду у Хагу, на време је преминуо. . Уместо тога, МКС (ИЦЦ на енглеском) је одмах покренуо истрагу о ситуацији у Украјини 28. фебруара 2022, четири дана након почетка војне операције руске армије, иако земља бившег Совјетског Савеза није формално се придржавала Римског статута, уговора који легитимише деловање међународног суда. И поред свих ових аномалија, а још нема чак ни формалне оптужбе против Владимира Путина за његову мисију демилитаризације и денацификације кијевског режима који је ступио на дужност након крвавог преврата на Мајдану, у медијима је већ почело суђење. „геноцид“ без садржаја, за вишеструку помоћ и хуманитарне коридоре које Москва нуди украјинском становништву, али и за најмањи правни основ пошто се чак ни Русија никада није придржавала Римског статута. ПРАВНА АНОМАЛИЈА УКРАЈИНСКОГ ПИТАЊА „Украјина није држава потписница Римског статута, али је два пута искористила своје прерогативе да прихвати јурисдикцију Суда над наводним злочинима према Римском статуту који су се догодили на њеној територији, у складу са чланом 12, став 3 Статута» пише званичном сајту ЦПИ. Треба напоменути да се чак ни САД не придржавају Међународног кривичног суда и стога су жалбе на истраге о геноциду које је покренуо амерички председник Џозеф Бајден, упркос томе што чак и објективни геополитички аналитичари ову оптужбу сматрају потпуно непостојећом, лишени било каквог правну вредност. «Прва декларација коју је представила украјинска влада прихватила је надлежност МКС-а у вези са наводним злочинима почињеним на територији Украјине од 21. новембра 2013. до 22. фебруара 2014. Друга декларација је продужила овај временски период на неограничено време како би покрила наводне злочине почињене током целог територију Украјине од 20. фебруара 2014. године“ додаје ЦПИ.  

У пракси, пучистички режим у Кијеву је тражио да се испита понашање побуњеника проруских сепаратистичких република Доњецка и Луганска упркос  управо су становници ових региона Донбаса, богатих гасом и нафтом, претрпели 14 хиљада мртвих, укључујући 500 деце, у масакру који су предводили украјински неонацисти који заиста мирише на геноцид, како га је назвао Путин.

Док је „28. фебруара 2022. тужилац МКС-а најавио да ће тражити одобрење за отварање истраге о ситуацији у Украјини, на основу претходних налаза Канцеларије из њеног прелиминарног испитивања, укључујући и све нове наводне злочине за повратак у надлежност суда“. Прича је у најмању руку сумњива. Осам година је међународно правосуђе у Хагу чврсто спавало над свакодневним масакрима у Донбасу, али чим Кремљ интервенише да заштити савезничке републике након признавања њихове независности, одмах се покреће марљива процедура. Касније ћемо детаљније видети ситуацију. БОСАНСКИ МЕСАР ЈОШ СЛОБОДАН С друге стране, чинило се да слична марљивост и брзина није учињена ни у третирању два питања од веома озбиљног значаја, као што су осуда покушаја тровања председника Србије Слободана Милошевића и суђење бившем генералу Атифу Дудаковићу. бивши командант Петог армијског корпуса босански, коме је суђено заједно са 16 својих војника за злочине против човечности, укључујући преко 300 убистава цивила и уништавање српских православних цркава. Зашто? Да ли је то можда зато што је Србин сматран непријатељем НАТО-а, док је босански био блиски сарадник Оружаних снага Атлантске алијансе? Овом кратком, али значајном истрагом покушаћемо да покажемо да Међународни кривични суд није ништа друго него један од многих инструмената којима је Нови светски поредак управљао да би одредио друштвену (или физичку) елиминацију или слободу државника и команданата укључених у међународне сукобе. . Бивши генерал Муслиманске бригаде Армије БиХ Атиф Дудаковић „Прошло је више од годину дана откако су велика суђења за злочине почињене током рата у БиХ обустављена у Државном суду у Сарајеву због мјера сигурности за сузбијање пандемије коронавируса и нема назнака када би се могла наставити, сазнаје БИРН. Рочишта у предметима пет или више оптужених нису заказана јер босански суд каже да нема простора за сигурност суђења, чак и након што су у највећој судници постављени пластични сепаратори како би се смањила могућност заразе. Адам Муслимовић је написао на БалканИнсигхту у чланку од 15. марта 2021. Од тада претрага у архиви више не даје ажуриране резултате. "Знамо да је ово дуготрајно суђење, које се овим додатно отежава, али за сада немамо другог рјешења него да чекамо да се ситуација стабилизује", рекла је суткиња Минка Крехо, предсједница Криминалистичког одјељења бх. Државни суд. Међутим, морају се истаћи две макроскопске аномалије у процесу против Дудаковића. Пре свега, оптужен је за злочине против човечности упркос томе што је оптужен за 300 убистава почињених над побуњеним Србима, Хрватима и Бошњацима током рата, што би се могло окарактерисати као ратни злочин. Друго, Хашки трибунал је дозволио да се у Сарајеву одрже саслушања на којима га босанско становништво поштује као хероја и гдје му је чак и власт прискочила у помоћ. ДРЖАВНО ФИНАНСИРАЊЕ ОПТУЖЕНИХ „Министарство за борачка питања Кантона Сарајево је у буџету за ову годину издвојило 450.000 босанских марака (230.000 евра) за плаћање адвоката оптужених за ратне злочине, док је издвојено 250.000 марака (128.000 евра). за финансирање невладиних организација укључених у пројекте пружања правне помоћи оптуженим бившим војницима Армије БиХ и бившим официрима Министарства унутрашњих послова Босне и Херцеговине. Министарство за борачка питања у априлу 2019. године саопштило је за Балкан инсајт да издвајање укупно око 358.000 евра за помоћ оптуженима не значи да Кантон Сарајево оправдава злочине које су починили припадници оружаних снага. Недавна слика Атифа Дудаковића, ухапшеног због злочина против човечности 2018 „Сматрамо да се свакоме треба судити за своје поступке, али желимо да помогнемо оптуженима и њиховим породицама да се одбрани од оптужби на достојанствен начин и спречимо ревизију и искривљавање историјских чињеница о агресији на Босну и Херцеговину, која је такође била основао Трибунал у Хагу“, саопштило је министарство. Адвокати који се баве предметима ратних злочина пред босанским државним судом рекли су да је новац не прекинуо и поздравио одлуку власти Кантона Сарајево, који је један од 10 кантона који чине Босанско-хрватску Федерацију земље. Васвија Видовић, адвокат која је заступала бивше војнике Армије БиХ пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију и Државном суду БиХ, рекла је да су оптужени у тешкој материјалној ситуацији јер су суђења дуга и веома скупа. Зашто се чудити ако процес постане дух са избијањем пандемије? Босанскохерцеговачки Закон о кривичном поступку Босне и Херцеговине наводи да шест мјесеци након посљедњег рочишта странке у поступку имају право захтијевати наставак суђења, што би изазвало значајан проблем јер се судски поступак одуговлачи. већ предуго . Лејла Човић, адвокат који заступа оптужене у неколико предмета ратних злочина, рекла је да тренутна ситуација подрива право оптужених на правду у разумном року. Губи се брзина и право на ефикасан процес, као и квалитет процеса, јер тамо процес нема континуитет“, рекао је Човић за БИРН. Контактирали смо адвоката путем е-поште за новости, али он још није одговорио. ЗЛОЧИНАЧКИ ГЕНЕРАЛ У НАТО СНАГАМА Атиф Дудаковић, рођен 2. децембра 1953. године у селу Орахова, код Босанске Градишке, бивши је генерал босанске војске. Служио је у Југословенској народној армији (ЈНА) и предавао у артиљеријској школи у Задру и на војној академији у Београду. Током рата у Босни, Дудаковић је командовао енклавом Бихаћ, опкољеном и опкољеном од 1991. до 1995. године, као начелник 5. армијског корпуса. Након рата постаје генерал командант Армије Федерације Босне и Херцеговине и захваљујући тој улози активно учествује у НАТО СФОР-у. Генерал Дудаковић на самиту НАТО групе здружених снага СФОР испред италијанске заставе истакнуте поред заставе БиХ и заставе Атлантског савеза Стабилизацијске снаге (СФОР) биле су мултинационалне снаге НАТО-а распоређене у Босни и Херцеговини и задужене за одбрану Дејтонског споразума. Контингент СФОР-а, који је имао сједиште у Сарајеву, дјеловао је око осам година са двије мисије под називом: "Операција Заједничка гарда" (21. децембар 1996. - 19. јун 1998.) и "Операција Заједничка ковачница" (24. април 1998. - 1. децембар 2004. ). Контингент СФОР-а је временом смањен, са величине од 12.000 2002. на око 7.000 2004. године, када је одлучено о његовом затварању на самиту НАТО-а одржаном у Истанбулу и замењено 2. децембра исте године. Алтхеа мисија Европске уније. Крајем 2004. године, окончањем операције „Заједничка ковачница“ у Босни и Херцеговини и преношењем одговорности за војне операције са снага НАТО-а (СФОР) на снаге Европске уније (ЕУФОР), Атлантски савез је груписао све активности НАТО-а на Балкану у јединственом контексту. У априлу 2018. полиција је ухапсила Дудаковића и још дванаест особа осумњичених да су починили злочине против човјечности током рата у БиХ. Сви су припадали 5. корпусу већинске муслиманске босанске армије, која је, под руководством Дудаковића, била одговорна за бихаћку регију. Осумњичени су да су починили злочине над цивилима, укључујући Србе и Босанце лојалне другим вођама, и босанским заробљеницима током рата. Тужба против њих заснована је на више од 100 интервјуа са сведоцима, видео снимцима и доказима о ексхумацијама. Босанци су се окупили у Сарајеву и носили велики транспарент на којем је писало "Хероји, а не злочинци!" да изразе своју подршку. ТУРСКА Оспорила хапшење Аје На инцидент је реаговао Бекир Изетбеговић, члан трипартитног председничког савета БиХ, који је рекао да су сличне тврдње износиле и раније, као и да осумњичени сарађују са правосуђем, те да нема потребе за задржавањем. О томе говори портал УКИД (Улусларарасı Калкıнма ве Исбирлиги Дернеги) или Удружење за међународни развој и сарадњу, основано у Истанбулу 2007. године, организација која служи у циљу развоја економских, друштвених, политичких и културних односа са земљама са којима Турска уједињена је у историји, култури и вјери очигледне исламске матрице, инспирисане оним Муслиманског братства, веза између политике других сунитских исламских земаља као што је Катар и западних земаља лобија оружја земаља НАТО-а као што су САД, Великој Британији и Италији. Демонстрације у корист Дудаковића у Сарајеву, где је Хашки трибунал ауто подупире међународни процес Износећи своје ставове о том питању, председник УКИД-а, адвокат Зеки Ћалискан је рекао: „Сазнали смо да је генерал Атиф Липовић, једно од храбрих и симболичних имена Босне, нажалост приведен заједно са својим пријатељима. Значајна су ова привођења, која су се догодила уочи великог босанског скупа 20. маја, на којем ће учествовати наш предсједник Реџеп Тајип Ердоган. Занимљиво је да се инцидент догодио након изјава француског председника Макрона и портпарола Европске уније: „Не желимо ефективну Турску на Балкану“. Коментар лидера УКИД-а блиског турском председнику, отвореног присталица Муслиманског братства, који се у неким државама сматра терористичком организацијом, али недавно подржан од стране Европске комисије кроз финансирање НВО Исламиц Релиеф, наставља се анализом геополитичког контекста. „Спољне силе желе да узбуркају земљу уочи избора у Босни у октобру 2018. У овом случају, Турска има велики историјски задатак. Постоје важни кораци које треба предузети како би се успоставила солидарност са пријатељским и братским босанским народом и осигурао трајни мир у региону. Ако Турска настави свој пут са слабим људима који не успевају да постигну резултате и са столом, безвизијском и погрешном политиком коју су креирали, а која се не уклапа у балканске реалности, осуђена је на ново мешање региона и ми да будемо искључени из Балкан за кратко време“ ПОГУБЉЕЊЕ НА ПОКЛИЦ АЛАХА АКБАРА У КАЛИФАТУ ЕВРОПЕ ЦИА Видео снимци његових најновијих говора настављају да круже на Јутјубу (видео 21. јула 2017.) и његових прошлих злочина (видео 22. јула 2009.) док виче Алаху Екбер (босанска деклинација Алах Акбар, или Алах је велики, ратни слоган џихадиста Ал Каиде и Исис) улази у село са својом војском да изврши егзекуцију. Ево презентације ко је видео снимак објавио на Јутјубу (затим постављен на профил Госпа вести на Румбле-у да би се избегло брисање) „Муслимански ратни злочинац Атиф Дудаковић наређује својим убицама да убију два ратна заробљеника. Овај догађај се догодио 9. јула 1994. године, током грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992-1995)... локација: Изачић код Бихаћа, западно од Босне и Херцеговине. БиХ-Муслимани западног дијела БиХ (тзв. аутономне регије западне Босне) жељели су мирно рјешење политичког сукоба у бившој југословенској републици БиХ. Муслимани АРВБ нису хтели да ратују против Хрвата и Срба... Али мир НИЈЕ био на дневном реду БХ муслиманског фундаменталистичког режима у западном Сарајеву. Стога су сарајевски фундаменталисти наредили бруталне нападе на своје сународнике у западној Босни. Као што је приказано у овом видеу». У претходном пасусу смо истакли стару фотографију на којој Дудаковић седи поред заставе НАТО-а и генерал-мајора Џона Кислија, некадашњег високог официра Британске шкотске гарде, који је касније постао заменик команданта операција СФОР-а. Кисзели је затим командовао Првом оклопном дивизијом (УК) од 1996. до 1998. године, укључујући шест месеци као командант мултинационалне дивизије југозапад у Босни, а затим је преузео функцију помоћника начелника одбране (ресурси и планови) у септембру 1998. Али он је такође добио почасно именовање пуковника команданта Обавештајног корпуса. Ова веза поприма огроман значај у светлу историјског романа Калифат Европе који је написао италијански супер-полицајац Антонио Евангелиста, бивши командант мировног контингента Државне полиције у Босни, а затим припојен Интерполу на Блиском истоку. Прича, иако је испричана у дипломатској форми романа, пуна је стварних крвавих епизода, стварних ликова и лако проверљивих веза. Из њих произилази завера огромне војне операције америчке централне обавештајне агенције која би заједно са Саудијцима фаворизовала инфилтрацију џихадистичких герилаца Ал Каиде на Балкан да би дестабилизовала регион, а посебно Србију, како би се супротставила утицај Русије на том подручју. Ова интрига се још више појављује у земљи када се рађа покрет Отпор (Затворена песница) у Београду, група српских активиста који су се противили председнику Слободана Милошевића тврдећи ненасилне и пацифистичке акције, а у стварности доживљавајући оне мале провокације урбана герила са молотовљевим коктелима и сукоби са полицијом који су постали модус операнди ЦАНВАС-а, покрета који је тада финансирао и користио Џорџ Сорош за све обојене револуције од Либана до Сирије, од Грузије до Украјине. Круг се затвара управо у грађанском рату против сиријског председника Башара Ал Асада у којем је ЦИА, захваљујући операцији МОМ којом управља Истанбул, испоручила смртоносне противтенковске пројектиле ТОВ 21 екстремистичку џихадистичку фракцију, како је откривено у досијеу СЕТА који је објавио Госпа Невс. Зато Дудаковић, којег Гугл преводилац Липовића преводи као да је имао поставку да сакрије своје име у претрази, представља елемент који треба заштитити у контексту НАТО-а: јер је он једна од многих спона између екстремиста регуларних војних армија. , Исламске милиције и операције геополитичке дестабилизације војне обавештајне службе Дубоке државе или Новог светског поретка. У том смислу, сличности са акцијама у Донбасу неонациста батаљона Азов, редовно уоквирених у Националној гарди Украјине, где се боре заједно са чеченским џихадистима шеика Мансура, а после инвазије на Русију и са регрутоване ИСИС колчеве украјинског председника Володимира Зеленксија. СРАМНА СМРТ МИЛОШЕВИЋА У ЗАТВОРУ АЈА Било би немогуће реконструисати историју бившег председника Савезне Републике Југославије (тј. Србије и Црне Горе) Слободана Милошевића, који је био на мети посматрача ОЕЦД-а, западне про-НАТО опсерваторије, након што је отказао општинске изборе на којима је победио опозициона коалиција Заједно (Заједно) покренувши огромне народне демонстрације у Београду које је осмислио ОТПОР-ЦИА. Изолован на међународном и унутрашњем плану (Црна Гора више није признавала савезне институције), Милошевић се поново кандидовао на изборима 24. септембра 2000, али га је на челу све опозиције победио Војислав Коштуница, умерени националиста, а 5. октобра принуђен, после великих демонстрација са окупацијом парламента, да призна пораз. Њега је свакако погодила огромна машина за блато са којом су му западни медији, често преувеличавајући или измишљајући као што се дешава у Украјини, приписивали вишеструке ратне злочине који нису наглашени над босанским председником Алијом Изетбеговићем, које су Срби оптужили Међународном суду, али у међувремену преминуо, иако је иза паравана борбе за етничку и верску независност исписао крваве странице идентичног, ако не и бруталнијег, систематичног и планираног геноцида. Ослањамо се на Википедију, свакако ближу мејнстриму него антиатлантистичкој завери, да испричамо чињенице о његовом хапшењу и срамној смрти. Председник Владе Србије Зоран Ђинђић одлучио је да га, упркос противљењу Коштунице и дела српског јавног мњења, 28. јуна 2001. изручи Међународном кривичном суду за злочине на подручју бивше Југославије (Хаг). Милошевић није признао правну ваљаност суда позивајући се на законе међународног права. Милошевић је пронађен мртав у затвору у Хагу ујутру 11. марта 2006. Смрт бившег председника Србије уследила је након смрти – која се догодила у истом затвору – Милана Бабића, бившег лидера крајишких Срба, који је извршио самоубиство 5. марта 2006. обесио се у ћелији у којој је служио уговорену казну од 13 година. Непосредно пре смрти Милошевић је изразио бојазан да ће бити трован. 12. јануара 2006. године, два месеца пре његове смрти, дошло је до скандала да је у Милошевићевим тестовима крви откривен антибиотик Рифампицин, који се рутински користи за туберкулозу и лепру и који може да неутралише дејство лекова које је Милошевић користио за висок крвни притисак. и болести срца од којих је боловао. Милошевић се жалио на присуство ове дроге у крви у писму упућеном руском министру спољних послова. Међународни кривични суд за злочине у бившој Југославији наложио је истрагу о узроцима и околностима смрти. Из резултата обдукције се чинило да је искључено да је бивши српски лидер последњих дана пре смрти узимао лек Рифампицин. Милошевић је у месецима који су претходили његовој смрти тражио да буде примљен у специјализовану клинику у Москви без добијања дозволе да тамо оде. Адмирал Т. Џозеф Лопез, из Ратне морнарице Сједињених Држава, Савезничких снага Јужне Европе, Поморских снага Сједињених Држава у Европи и командант Имплементационих снага (ИФОР), посетио је председника Србије Слободана Милошевића у Београду. Овај први састанак одржан је у Палаззо делла Пресидиденза. Особље ИФОР-а је у Босни и подржава операцију ЈОИНТ ЕНДЕАВОР (мултинационална мировна мисија у Босни). У року од неколико дана Трибунал је требало да одлучи о Милошевићевом захтеву за обрачун на суду са бившим председником САД Билом Клинтоном и Веслијем Кларком, америчким генералом који је предводио интервенцију НАТО-а против Југославије 1999. године. Смрт Милошевића – коју је имао после вишегодишњег суђења сада је исцрпљено четири петине времена на располагању за његову одбрану – претходило је неколико месеци претпостављеном датуму завршетка суђења против њега и озбиљно осрамотило Суд који је 14. марта 2006. године званично обуставио кривичну радњу и затворио без казне најважнији процес због којег је покренут. Генерална тужитељка Хашког суда Карла дел Понте је у интервјуу листу Ла Репубблица, наводно, тврдила да је смрт Милошевића представљала "потпуни пораз" његовог пословања. Сама Дел Понтеова је, међутим, тада нагласила да је оно што је Репубблица написала без основа, негирајући да је икада изговорила ту реченицу (види, на пример, интервју који је објавио немачки лист Дие Зеит 15. децембра 2011, [29] "). Михаил Горбачов је оптужио МКС да је направио „озбиљну грешку” што није дозволио пријем у руску клинику, оценивши понашање судија „прилично нељудским”. Борислав Милошевић, брат бившег српског лидера, окривио је МКС за његову смрт: „Сву одговорност за оно што се догодило сноси Међународни кривични суд“. Ивица Дачић, члан СПС-а, рекао је да „Милошевић није умро у Хашком трибуналу, већ је убијен у Трибуналу“. ОСУДА БЕЗ СУЂЕЊА ПУТИНУ Медијски наратив пун огорчености и лажних вести још суровији и немилосрднији од оног који је већ примењен у Балканском рату изводи се о рату у Украјини где новинари плаћени од уредника блиских НАТО-у покушавају да сликају цара Русије Владимира Путина можда чак и горе од Милошевића јер оправдавају било какву пропаганду мржње и насиља од стране украјинског председника Зеленског. Шеф државе, наиме, није доживео ни најмању цензуру након бруталног погубљења једног од мировних преговарача кијевске делегације од стране украјинске Службе безбедности СБУ. А ни после снимка, акредитованог од Њујорк тајмса, везаних руских затвореника које су хицем у главу убили војници војске Зеленског. „Међу судијама позваним да суде за ратне злочине за које је оптужен Владимир Путин, биће и италијански судија за прекршаје. Судија Росарио Салваторе Аитала је у колеџу одора Међународног кривичног суда који је изабран да се бави ратом у Украјини, заједно са Антоаном Кесиа-Мбе Миндуом и Томоко Аканеом.

Ово пише сајт РАИ Невс, односно национална државна телевизија, пажљиво избегавајући да истакне да ће истрага која је тек започета 28. фебруара морати да анализира „обим ситуације укључује све претходне и садашње оптужбе за ратне злочине, злочине против човечности или геноцида почињеног на било ком делу територије Украјине од стране било које особе од 21. новембра 2013. надаље“, како је наведено на званичном сајту МКС-а. И стога би такође могло да стави Зеленског, његовог претходника Петра Порошенка и Арсена Авакова, бившег министра унутрашњих послова Кијева под чијом директном зависношћу украјинска Национална гарда, одговорним за брутално убиство италијанског новинара Андреа Роцхелија за оптуженог који је ослобођен оптужби. материјални извршилац правне препирке у којој делује батаљон Азов, коју је Амнести интернешенел осудио, али Међународни кривични суд још увек није процесуирао. „Бивши полицајац, 54, Аитала предаје међународно право у Луиссу и уверен је, како је написао у својој најновијој књизи, да је међународно право „начин гледања на свет „и да постане” сведоци злочина који захтевају правду”. Злочини којих је сам желео да дотакне главни тужилац суда Карим Кан приликом посете Бучи, градском симболу руског беса, где је масакрирано на стотине цивила. „Украјина је место злочина – биле су његове речи – Овде смо јер имамо разумне основе да верујемо да су злочини почињени у надлежности суда. Морамо растворити маглу рата да бисмо дошли до истине. РАИ Невс додаје да на Бучи не прихвата различита читања као што је то урадио Европски парламент, ућуткајући европосланицу Франческу Доната када је затражила међународну истрагу како би се провериле жалбе Руса на операцију лажне заставе кијевских милиција против њених грађана. окривити московску војску. Као и Уједињене нације избацивањем Русије из Савета за људска права пре него што су дипломатама из Кремља дозволиле да дају своју верзију чињеница. Пресуду МКС-а су већ написале међународне бирократе изабране од стране Новог светског поретка којима НАТО, САД, ЦИА и Џорџ Сорош условљавају геополитику: бирајући који су ратни злочини, а који не утичу на јавно мњење. Још више збуњена него раније након што је била приморана да верује у пандемију која је покренута
вирус изграђен у лабораторији и једини званични наратив о ефикасности експерименталних анти-Цовид генских серума, мање ефикасних од природног имунитета и опасних. Иза којих спекулишу исти акционари рата у Украјини.

source
https://www.gospanews.net/2022/04/15/inganni-nato-crimini-di-guerra-corte-penale-contro-putin-impuniti-macellaio-bosniaco-generale-di-jihadisti-e-nazisti-ucraini/

Нема коментара:

Постави коментар

Оставите свој коментар

Истакнути пост

КОМИТЕТ 300 и СРБИЈА

Познато је да се Срби и многи други народи преводе на изборима жедни преко воде. Обећања типа да ће бранити Србију, да ће ићи у савез са...