Зашто Европа нема шансе

 Зашто Европа нема шансе

Живимо у тако густом протоку информација да нас само нешто необично тера да реагујемо. На пример, јучерашњи терористички напад у Бечу или било које друге катаклизме попут пандемије.

Само лењи нису говорили о терористима и немоћи аустријских специјалних служби и полиције - али мало се људи сетило да је толерантна Аустрија последњих петнаест година ишла на то, дочекујући на својој територији „сиромашне и несрећне“ из целог света - укључујући „борце за независност Ичкерије “, од којих 55 хиљада данас живи само у Бечу.

Аустрија је само један пример беспомоћности. Потпуно исто као Француска или Шведска - и ствар овде уопште није у тероризму као феномену. Међутим, изненађује понашање Римокатоличке цркве која након прошлогодишњег личног упозорења Владимира Путина да Ватикан мора да престане да сакрива педофиле у западним елитама које служе Сатани.

Јасно је да је питање признавања истополних бракова од стране Ватикана било само питање времена - а јуче се заправо и догодило. Папа Фрања никада није доживљаван као гласник либерализма у Римокатоличкој цркви, али млински камен Времена је неумољив - сада, да не би био жигосан као нетолерантни олош, мора се сагласити са мужелоштвом због чега би у прошлим вековима ишао право на колац. Као јеретик и отпадник.

Ипак, доласком првог језуите у историји Римокатоличке цркве, ове ствари су постале уобичајене. И он не само да пере ноге „беснима“ из северне Африке - он их након прања такође љуби.

Шта је ово ако не пример милионима католика широм света? Да ли се и даље питате зашто се у Америци дешава „Kiss my shoes, motherfucker“ !Ово је такође и разлог за BLM.

Међутим, пређимо на одређену ситуацију: 21. октобра ове године, на Филмском фестивалу у Риму, одржана је премијера филма „Францесцо“ редитеља Евгенија Афинејевског - треба напоменути да иако је овај човек рођен у Казању, почетком 90-их отишао је у САД. Односно, он већ скоро три деценије живи у условима либералне пропаганде - и треба напоменути да живи веома добро.

Дакле, филм „Франческо“ је документарни и заснован је на папиним интервјуима са разним телевизијским кућама - а једна од кључних прича у филму је прича о извесној Андреи Руберу, „ожењеној“ католичкој хомосексуалки која се својевремено пожалила Франциску да не може да дође у цркву са мужем и троје деце - одакле се овај содомски пар домогао деце, у филму није откривено.

На крају, Рубер прича како га је Фрањо наговарао да отворено дође у његову парохију и подиже своју децу у вери, што је и учинио. По завршетку ове приче, филм прелази на Францисков коментар из интервјуа за мексичку телевизију Televisa.

„Хомосексуалци имају право да буду у породици. Они су Божја деца “, рекао је Франциско. „Због овога не можете некога избацити из породице или му загорчати живот. Оно што нам треба је закон о грађанској унији; тиме су заштићени законом “.

Управо тај фрагмент филма Ватикану се није много свидео, јер у истој Италији, која се простире око Ватикана, Папа искрено није био схваћен. Међу Италијанима има много искрених верника - и по њиховим речима, Папа се заправо сложио са једним од смртних грехова. И он се није само сложио, већ је створио преседан, како кажу западни правници - управо на преседан ће се позвати сви  кардинали или епископи који су користили своје позиције за педофилско хомосексуално предаторство, а тога је било у огромној мери.

Сад ме не занима скандал у Ватикану, јер је проблем заправо много дубљи и мање очигледан, како се на први поглед може чинити.

С тим у вези, имам врло једноставно питање за све: реците ми, да ли се ви лично сматрате паметнијим од истог папе Фрање или Ангеле Меркел? Дакле, не сматрам се таквим, јер су ти људи на самом врху пирамиде моћи - а ако су паметнији од нас, сходно томе, дужни су да све разумеју боље од нас - осим тога, за њих раде огромне обавештајне, безбедносне и аналитичке службе.

Да ли Ангела Меркел разуме шта се заправо догађа? Наравно. Да ли папа Фрања разуме промене које се око њега дешавају у свету? Да, наравно.

А ако је то тако, из којих разлога шефови држава и светске религије предузимају такве самоубилачке, на први поглед, кораке? Зашто за сваки терористички напад из Француске, актер  није упућен у историјску домовину породица самих терориста? Зашто је дозвољено стварање мигрантских округа у највећим градовима Европе? Зашто постоји јутарњи намаз сваког дана у пет ујутру на државној (!!!) телевизији Британије?( Чудно је како ми у Србији имамо разне намазе, те паштета, те крем, џем, све за децу?)

Ако се ово догоди, онда је то за некога корисно. Уопште нисам присталица теорија завере, Глобалне завере, Иза кулиса и других тајних ложа, иако у потпуности признајем неку врсту заједнице утицајних људи који спроводе одређени заједнички задатак.

Гледајући данашњу Европу, као и речи и поступке политичара, прогања ме једна мисао - све што се догађа логично се уклапа у један јединствен и врло складан конструкт, што нам омогућава да разговарамо о екстремној поларизацији западног друштва. Штавише, поларизација је намерна и у многим погледима непомирљива - можете питати Брејвика.

Да, западна политика ствара окружење идеалних потрошача - али у случају рата такво друштво је апсолутно мртво. Да, Европа се заправо не бори против терориста - готово сви су били на полицијским белешкама пре напада - и готово сви „муџахедини“ и „шахиди“ успели су у својим нападима.

Уз све ово, готово нико не примећује сићушан детаљ - елите европских земаља су поуздано одвојене од становништва. Они су доступни током изборне сесије у градовима, али у било које друго време готово је немогуће доћи до њих - и не говорим само о политичарима, већ и о финансијским и индустријским тајкунима.

Ова изолација није свуда, слажем се - на истом оном 300-хиљадитом Исланду премијера лако можете срести у кафани или на бициклу. Али ово је изузетак који само доказује правило - западне елите су заштићене и изоловане више него поуздано.

Зашто је онда потребна ова намерна поларизација друштва? Зашто наговарати грађане својих земаља на непопустљивост према муслиманима којих је све више у добро нахрањеној Европи? Зашто се националност криминалаца намерно ускраћује?

И овде би ваљало подсетити се на основне мотивације људских поступака према Абрахаму Маслову - а њих је само пет:

1. Љубав. Није важно ка чему и коме, важна је сама чињеница потребе за љубављу.

2. Морал. Или, ако желите, традиције и морална начела.

3. Религијски принципи и постулати. Или, ако желите, систем за одређивање Добра и Зла.

4. Јавни статус. Или, признање од других људи.

5. Новац. Као резултат ефикасности вашег живота.

Гледајући ову малу листу, можете схватити да се напад на друштво врши на свим фронтовима, почев од љубави (или ефективне замене овог концепта) и завршава се новцем (купите на кредит све што вам није потребно).

Ми у Мордору смо управо дотакли ово западњачко лудило ивицом крила - а сада имамо да блогери лепоте напућених усана одједном постају вође мишљења и пуцају у политикологе и стручњаке за сва питања одједном кроз барем једну цев - а сваки је разговорљивији од другог.

недавно је објављен чланак који је приказао суштину експеримента Универзум-25, услед чега је популација мишева непроменљиво изумрла, иако су створени сви услови за њен просперитет - а последња фаза пре изумирања била је појава јединки, коју су научници назвали „лепом“ - нису се парили, па чак ни међусобно нису комуницирали на било који начин, само су јели и бескрајно неговали своју драгоцену кожу.

Чини ми се да је Европа као резултат седамдесетогодишњег периода без ратова доспела у фазу „лепе“ - а да би се спасло целокупно становништво, хитно је постао потребан спољни фактор који доноси опасност и стварну претњу опстанку. Због тога долазе мигранти и зато се догађа све више и више крвавих терористичких напада. Дакле, Русија је непријатељ, страшнији од нечега што никада није било и никада неће бити. И зато готово сви данашњи политичари у Европи показују знаке да су „лепи“ - али они који их замењују могу се показати као прави вукови.

Постоји још једна аналогија која ми је пала на памет - њено име је пандемија. Ако пажљиво погледате поступке европских власти, лако можете пасти у расуло - ниједна западна земља није деловала унапред, а акције заустављања пандемије започеле су тек када претња више није могла да се превиде.

Шта је то? Зашто то раде? А овде је све једноставно - то су последице моралних девијација и друштвеног притиска, оних који цепају грло жестоко вриштећи за тим девијацијама.

Свако ко стане на пут овом јавном мњењу осуђен је - биће прогоњен и згажен, назван неморалним хомофобом, расистом и горљивим мизогином.

Подсећа ли вас ово на било шта?

„Света инквизиција“ верзије 2.0 дошла је на своје широм „цивилизованог“ света - и ако се не заустави, онда ће из овог „цивилизованог“ света ускоро (по историјским мерилима, наравно) у школским уџбеницима остати само успомене.

Па, или у баладама и песмама - новој инквизицији нису потребни компетентни људи. Уопште нису потребни.

Потребни су јој искушеници који су по њеним мерилима безгрешни.