Ноћас је 18. рођендан модерне Руске федерације!
Од 2000. године, када је Борис Јељцин предао власт Владимиру Путину као тадашњем привременом Председнику, Русија је прешла фасцинантан пут извршавања задатака у достизању циљева, превазилажењу кризе и освајања нових мерила вредности у свакој сфери друштва.
У самом почетку преузимања овлашћења, дакле ту ноћ, 1. јануара 2000. Владимир Путин је провео са војницима у Чеченији који су се борили против терориста.
План Запада, који су подржавали рат ну Чеченији је био провидан и једноставан. Циљ- да се освоји Кавказ. А Кавказ, огромна гомила камења свакако гледа на Русију. Ко држи кавказ, држи целу Русију у шаци или на длану. Ипак, Запад је хтео тада да згроми Русију. Зашто се то ради и, до којег нивоа се планира да се смањи (убијањем) становништво Русије?
Ако је очигледан одговор на прво питање: Русија има огромне ресурсе – територијалне, природне, многи су желели да то отму широм историје, док одговор на друго питање није тако јасан.
Маргарет Тачер је на крају завршетка хладног рата изјавила меру на коју треба да се сведе број становника Русије, а то је на 50 милиона, док је Џон Мејџор додао на то да је најбоље да та цифра буде 15 милиона радника који би сировинама са руских територија снабдевали Запад, јер забога, Русија је изгубила у хладном рату – Генерал Петров.
У свом историјском „Кримског говору“, у Кремљу, у величанственој Сали Светог Ђорђа, 18. марта,2014. године, Владимир Путин је јасно формулисао главне компоненте нове доктрине.
1.Русија не сматра више Запад као кредибилног партнера. Приговори и жалбе у „Минхенском говору“ 2007. нису услишени и узети са пажњом од стране Запада. Покушали су поново да извуку Украјину у НАТО и ЕУ, чиме су „западни партнери прешли линију.“ За разлику од изјава са краја „хладног рата“ и равнотеже моћи светских сила, они су заправо спроводили и спроводе стару политику обуздавања Русије. Права политика Запада – је превара, доношење одлука иза леђа Русије, постављање пред свршен чин, експанзија. „Русија сматра да то није само крађа, већ и пљачка.“ Од тада се Русија заснива само на томе.
2.Русија не сматра себе као део европске и, посебно, као делом евроатлантске цивилизације. Русија – демократија, али од посебне врсте. Русија је напустила комунизам и „псеудо-догме.“ Она има нови идентитет који међутим није лако формулисати. Ако скоро 100% становништва подржава руску анексију Крима, то значи да одлука има јак демократски легитимитет. Путин апелује на људе да се окупе око нове идеологије и политике, да постану један организам. Русија више не верује у универзалне вредности слободе, људских права и демократије, као и у било који други универзални модел (хоће ли остати и даље ? – члан Савета Европе). Свака моћна земља – сама по себи је систем вредности и сам модел.
3.Међународно право – то више није систем правила, па чак и систем координата. Међународно право – то је по мени да из њега свака земља бира нешто што је за њу јако корисно. Дакле, да угуше побуну у Чеченији користили су међународни принцип о заштити суверенитета и територијалног интегритета, а на Крим – принцип поштовања самоопредељења народа. Јака Русија има право на „суверене демократије“. Слаба Украјина – не. Свет–поново слободна игра сила и равнотежа моћи. „Путинова доктрина“ нас доводи, с једне стране, у вестфалски систем равнотеже моћи и „концерт Европе“, с друге стране – ка доктрини „ограниченог суверенитета“ Леонида Брежњева.
3.Међународно право – то више није систем правила, па чак и систем координата. Међународно право – то је по мени да из њега свака земља бира нешто што је за њу јако корисно. Дакле, да угуше побуну у Чеченији користили су међународни принцип о заштити суверенитета и територијалног интегритета, а на Крим – принцип поштовања самоопредељења народа. Јака Русија има право на „суверене демократије“. Слаба Украјина – не. Свет–поново слободна игра сила и равнотежа моћи. „Путинова доктрина“ нас доводи, с једне стране, у вестфалски систем равнотеже моћи и „концерт Европе“, с друге стране – ка доктрини „ограниченог суверенитета“ Леонида Брежњева.
4.Обим „Путинове доктрине“ – постсовјетског простора. Оправдање – „историјско наслеђе“, „Руски свет“, стратешка безбедност Русије. Суверенитет постсовјетских држава је сада строго условљена – због интереса Русије. Са изузетком три балтичке републике бившег Совјетског Савеза (иако то није чињеница). У случају „транзиционе линије“ (укључивање у НАТО, ЕУ, покушаји размештања војних база), Русија ће деловати. Унутрашња дестабилизација у земљи, референдум у регионима сецесије или приступања, распоређивање трупа (званично или анонимно показаним као „љубазним малим зеленим људима“), постављање владе лојалне Москви. Закон који даје право да се пошаљу трупе у друге земље је већ на снази. Спремност на дипломатске позиве на акцију је главно оличење нове доктрине и то се доказало преузимањем контроле и припајањем Крима. У 2008. години, спремност на дејства је први пут демонстрирана у Грузији. Сада, свако ко је одлучио да „пређе преко црвене линије“ у бившем Совјетском Савезу, требало би да буде спреман за праву конфронтацију са Русијом, укључујући и оружану. Доктрина је истоверемено јак позив свим земљама да ревидирају правила игре. Није ме срамота да будем јака! У том смислу, Русија је глобална. Чак и у свом програмском чланку који је изашао на пролеће 2012. под насловом „Русија се концентрише“ , Путин је рекао да ће Русија не само пратити, већ и да ће обликовати правила игре у свету. Дошло је време.
5. Модификовани основни принцип Вестфала – неповредивост државног суверенитета и територијалног интегритета. Сада се ово односи само на јаке, одрживе државе, заштићене својом војском или војно-политичкоим блоком (НАТО, ОДКБ). Суверенитет и интегритет слабијих земаља (пре свега пропалих држава) је постао игра моћних држава и њиховог блока. Државе су подељене у великим лигама са гаранцијама и у другој лиги – без гаранција. Ако је земља јаке воље и одлучна у ставу да су њени војностратегијски, економски и политички интереси у опасности – она може деловати и мешати се у унутрашње послове слабијих земаља, па чак их ставити под контролу или одузети им територије.
6. Улога међународних организација (УН-а, ОЕБС-а, Савета Европе и др.) се нагло смањила. У оквиру својих потреба оне сарађују, али само до тренутка када почну да ометају заштиту националних интереса (тако је поступала САД и њени савезници у спровођењу разних војних операција заобилазећи Савет безбедности УН-а). У овом случају, не би требало да оклева у игнорисању истих.
7. Нова „Путинова доктрина“ је заснована на принципу нове равнотеже сила у свету. Свеукупна војна, економска, хуманитарна моћ Запада је пала и наставља да опада. Русија рапидно повећава моћ и утицај у Азији, Латинској Америци и Африци. Не -западне велике земље (БРИКС-а, ШОС, итд) ће бити заинтересоване за новим правилима игре да се играју, да деле, да бирају. Оне ће се жалити на тумачење међународног права као на систем табуа, као на примамљив мени ресторана. Да, свет ће постати опаснији, па чак и експлозивнији, да – нови ризици прекрасног света ће бити изузетно високи, али се зато сви надају да победе у овој игри на срећу, зар не?
Званично, Владимир Путин је кандидат на председничким изборима који су заказани за 18. март 2018.године
Званично, Владимир Путин је кандидат на председничким изборима који су заказани за 18. март 2018.године
Објашњења:
Сала Светог Ђорђа у Кремљу – једна од државних просторија Великог дворца у Кремљу. Она је названа у част реда светог Ђорђа, чије је име који одобрила царица Екатарине Друга, 1769. године и постала је најсвечанија војна декорација руског царства. Бело злато које је аплицирано на зидове и плафоне велике свечане Сале Светог Ђорђа, по речима митрополита Филарета, има за циљ да буде храм славе победничке руске војске. На зидовима Сале Светог Ђорђа су осликане златне звезде и златна медаља на чијем повезу је мото „За службу и храброст“
Сала Светог Ђорђа у Кремљу – једна од државних просторија Великог дворца у Кремљу. Она је названа у част реда светог Ђорђа, чије је име који одобрила царица Екатарине Друга, 1769. године и постала је најсвечанија војна декорација руског царства. Бело злато које је аплицирано на зидове и плафоне велике свечане Сале Светог Ђорђа, по речима митрополита Филарета, има за циљ да буде храм славе победничке руске војске. На зидовима Сале Светог Ђорђа су осликане златне звезде и златна медаља на чијем повезу је мото „За службу и храброст“
ВЕСТФАЛ – Вестфалски мир представља серију споразума, којима је завршен Тридесетогодишњи рат. Вестфалски мир је потписан 24. октобра 1648. између цара Фердинанда III, немачких кнежева, представника Холандије, Француске и Шведске.
Шпански споразум, којим је завршен Тридесетогодишњи рат потписан је 30.јануара 1648. Уговором су признате независност ХОЛАНДИЈЕ И Швајцарске конфедерације Уговор о Пиринејима из 1659. сматра се делом Вестфалског споразума, а потписале су га Француска и Шпанија.
Многи историчари Вестфалски мир сматрају почетком модерне ере. Тим споразумом створена је база међународног система суверених држава.
Нема коментара:
Постави коментар
Оставите свој коментар