ВЕЛИКИ БРАТ И ЈУГОСЛАВИЈА ПОНОВО?

  У овом тексту се бавим актуелним и историјским моментима у циљу доношења исправне одлуке у вези Александра Карађорђевића и Србије.

Александар II Карађорђевић је рођен 17. јула 1945. године у хотелу „Клериџис“ (енгл.Claridges) у Лондону, као прво (и једино) дете југословенског краља Петра II и принцезеАлександре од Грчке и Данске. Председник британске владе Винстон Черчил, прогласио је хотелски апартман број 212. територијом Краљевине Југославије, тако да је одмах по рођењу Александар добио титулу престолонаследника, будући да је краљ Петар II тада још увек био краљ Југославије.

Боравак у Србији

Његов отац, млади краљ Петар II, је 15. априла 1941. године, у току краткотрајног Априлског рата, пред инвазијом снага сила Осовине, напустио Југославију и заједно са члановима Владе, отишао у Атину. Касније су прешли у Јерусалим, затим у Каиро и на крају у Лондон. Године 1944. се у Лондону оженио принцезом Александром од Грчке, ћерком грчког краља Александра и Аспазије Манос.

Порекло Александра је владарско и са очеве и са мајчине стране, име је добио по деди, југословенском краљу Александру I Карађорђевићу, а исто тако се звао и његов деда по мајци, грчки краљ Александар. Баба по оцу му је била краљица Марија Карађорђевић, румунска принцеза, ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије која је била британска принцеза (унука краљице Викторије). Директан је потомак краљице Викторије.

Крштење Александра извршио је у Вестминстерској опатији патријарх Гаврило, а кумови су били британски краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета.

Током Другог светског рата у Југославији је вођен грађански рат између ројалиста (присталица монархије) и партизана (присталице социјализма и републике). Подршку Савезника имали су најпре четници, до 1943. године, а потом партизани. Пошто је партизански покрет „де факто“ преузео власт над земљом, Савезници су посредовали договор између Краља Петра II и вође партизана маршала Тита. Споразум је постигнут почетком 1945. године када је краљ сва своја овлашћења предао Регентском савету, а касније је формирана Привремена влада. У новембру, после парламентарних избора, нови југословански парламент је укинуо монархију и прогласио републику. Још 1943. године, партизански покрет је донео одлуку о забрани повратка краља Петра II у земљу. Каснијих година, краљ и краљица су живели у изгнанству у више земаља - САД, Француска, Италија и Енглеска, а краљ Петар II је умро 1970. године у Денверу.

Александар II школовао се у „Л Розеју“ (франц. Le Rosey), у Швајцарској; Војној академији Калвер (енгл. Culver Military Academy) у Индијани (САД); Гордонстону (енгл. Gordonstoun School) у Шкотској и Милфилду (енгл. Millfield) уЕнглеској. Потом је ступио у Краљевску војну академију Уједињеног Краљевства. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16/5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском истоку, у Италији и Западној Немачкој. Током 1972. године освојио је титулу шампиона британске војске у скијању. Војну службу је напустио 1972. године и посветио се пословној каријери.

Принц Александар је 1991. године у пратњи своје супруге принцезе Катарине и синова Петра, Филипа и Александра први пут допутовао у Југославију. Касније је поново долазио током 1992, 1995. и 2000. године. Поред Србије, посетио је 1999. Црну Гору и Косово и Метохију, а 2000. године Босну и Херцеговину и поново Црну Гору.

Александар се у почетку није мешао у политички живот у Србији, мада је био наклоњен антикомунистичкој и антимилошевићевској опозицији. Године 1999. активно се придружио у кампању против Слободана Милошевића - држао је састанке и био у сталном контакту са српском опозицијом и људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године сазвао је у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције, а потом је учествовао на састанку у Бањој Луци, у јануару и Атини, у априлу 2000. године.

Одлуком Владе СР Југославије, 2001. године, породици Александра Карађорђевића је уступљен на коришћењедворски комплекс на Дедињу у Београду, у којем и данас живе. Доласком у Србију, принц Александар је преузео улогу старешине породице Карађорђевић, што је изазвало противљење једног дела породице. Такође је био у сукобу са принцезом Јелисаветом, ћерком кнеза Павла због спора око полагања права на Бели двор, али су са сахраном Кнеза Павла у Опленцу, Александар II и Јелисавета помирили.

Принц Александар је у почетку имао приличну популарност, посебно у периоду непосредно после пада комунизма, али је она временом избледела услед његовог несналажења на политичкој сцени, а најчешће му се замера незнање српског језика. У годинама након петооктобрске смене власти, неки његови политички ставови наишли су на велико неразумевање и осуду у Србији. Популарност принца Александра II никада није била довољна за поновно успостављање монархије у Србији. Један део народа, Српска православна црква, и поједини чланови Владе Републике Србије подржавају увођење монархије у уставни поредак Србије, а невладина организација која се бави популаризацијом монархије и Краља у народу је Удружење Краљевина Србија, која функционише под покровитељством принца Александра II Карађорђевића.

Као близак сродник британске краљевске породице био је присутан на венчању принца Вилијама априла 2011. године у делуВестминстерске опатије резервисаном за породицу младожење.

По својој жељи а у тежњи да врати у Србију посмртне остатке чланова своје породице који су преминули у иностранству принц Александар је био иницијатор и један од главних чланова комисије која је била одговорна за пренос посмртних остатака, краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и принца Андреја.Захваљујући његовом залагању враћени су сви чланови династије Карађорђевић а захваљујући помоћи државе одржана је државна сахрана на Опленцу, где су у краљевски крипту положени ковчези са посмртним остацима његовог оца, мајке, баке и стрица. Сахрани су присуствовали представници државног врха, многих краљевских породица света, дипломатског кора и др.

Виши суд у Београду га је рехабилитовао 8. јула 2015. године. Утврђено је Указ 392 Президијума Председништва Народне скупштинеФНРЈ од 8. марта 1947. године, ништав од тренутка доношења, у делу који се односи на престолонаследника те да се рехабилитовано лице, сматра се неосуђиваним.

У Београду је 18-19. јула 2015. свечано обележио 70. рођендан. Међу гостима било је више чланова краљевских породица који су том приликом дошли у Београд. Међу виђенијим гостима била су два шефа државе, Шведски краљ Карл XVI Густаф, кнез Монака Алберт II и бивша Шпанска краљица Софија, Чланак преузет са Википедије.

  У вези овог пројекта који је повезан са идеолошком влашћу у Србији, а спроводе га тајни владари концептуалним беструктурним начином управљања Србијом може се рећи да постоје две појаве које директно утичу на јавност методом беструктурног управљања.
Циљ управљања од стране светских тајних владара је континуирано мењање идеолошких поставки у држави како се  не би изгубила моћ у контролисању војске, унутрашњих послова, економије и банкарства, политике и бројности популације или чак мењања популације.

Најважнија сфера у Србији која беструктурно управља процесом замене идеолошке поставке је сфера медија. Конкретно највећу улогу у овој сфери има телевизијски програм који се добија на телевизору, глобализатору,
 У Србији је познато која је највећа телевизијка кућа која је прерасла чак и нешто што називају национални сервис.  Сви знамо колико је Пинк ТВ од како  је створен 1994. у јеку ратова у бившим републикама СФРЈ порастао у гигантску регијску телевизију. Своје локалне телевизије има у Црној Гори, Србији и Босни. 

https://sr.wikipedia.org/sr/РТВ_Пинк

Пинк ТВ  је 2006. године узео права од Ендемола  за емитовање серијала великог брата. То је први ријалити шоу у Србији. Међутим оно што је битно, то је да је серијал Великог брата емитован и у Македонији, Црној Гори и Босни, а од четврте сезоне и у Хрватској. Тако се до Словеније окупљало гледалиште испред телевизора да са пажњом даноноћно прате дешавања између учесника које су снимале камере 24 сата дневно. Учесници су могли да буду из свих бивших република Југославије, а долазили су чак и из иностранства. Тиме је почело здружено окупљање људи око истих идеја из бивших република.

https://sr.wikipedia.org/sr/Велики_Брат_(Србија)

У истом периоду, 2006. године, тадашња БК ТВ је угашена, а њен власник Богољуб Карић је побегао из Србије због оптужби због утаје пореза. Карићева телевизија је била гледанија у односу на Пинк тв и њен програм је праћен од стране старије популације. Данас имамо ситуацију да је старија популација који су основно бирачко тело у највећем броју гледаоци свих ријалити програма који су навучени на конзумирање тв програма претходних година разним серијама турским и шпанско-мексичким. У концепцији друштвене безбедности сматра се да је основно масовно бирачко тело које чине махом пензионери доведено  стање  наркотичне депресије која се спроводи емитовањем информациоих наркотика на које су навикли циљану групацију људи и жена. Посебно треба напоменути да је током навикавања на продужену телевизијску конзумацију мерену у сатима спровођено уништавање индустрије Србије кроз низ стечаја, као и пљачкашких приватизација које држава намерно због учествовања у корупцијским аферама никада није озбиљно истражила. Посебно је упадљива чињеница да је након истраге у којој су инспектори пронашли утајених 900 милиона евра 2014. године, екипа која је радила на другом случају, а ово је открила путем дедукције, одмах распуштена и да одговорни за управљање државом ништа нису предузели по овом питању.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/хроника.405.html:516850-Инспектори-открили-злоупотребе-од-око-900-милиона-евра

Данас, када се Богољуб Карић вратио у земљу јер је застарила свака оптужница против њега, ми видимо да је и он почео да ради на повратку Југославије. Изјавом на свом фејсбук профилу како велича хрватске гледаоце БК ТВ, ми знамо да је он део исте дружине која нас враћа у стару Југославију. Занимљиво је и то да је претходног дана када је застарела оптужница против Карића ослобођен и Млађан Динкић, уништитељ србске економије и џелат светске тајне владе над нашом индустријом. 
Креатори ових дешавања су одржавали причу да су и Карић и Динкић у спрези јер су имали лични сукоб па су поступили тако што су их у два дана рехабилитовали. У овој операцији и игри је важнији Карић јер он има полуге у коју ће додатно вратити све пензионере који су већ опијени телевизијским скаредним програмом на свој извор информација које ће без сумње бити усмерене на оживљавање братства и јединства на рачун Србије и Срба.

https://www.facebook.com/bogoljubjkaric/photos/a.188922144636157.1073741829.157135737814798/563673517161016/?type=3&theater

И у Хрватској, Босни и Црној Гори се такође дешавају разне иницијативе око идеје враћања у Југославију.  Можда читаоцима није познато, али у Црној Гори постоји велики број станова и кућа у којима Титова слика и даље стоји поред иконе, а понегде је и замењује....
 Све у свему, иницијатива која се спроводи иде у правцу успостављања поновне монархије и то не у нивоу Србије већ Југославије. 
 Највећа штета која може бити проузрокована србском народу овом иницијативом која се спроводи је сакривање и непризнавање србских жртава 20. века. У целом рату хазарских банкара којег спроводе против Србије, ствар се заташкава и ми би се вратили у позицију у којој се душе наше омладине када довољно сазри може сматрати поновним пленом антихришћанских сила којег предводе хазарски јудаистички банкари. 
Нама остаје задатак да се морамо заштитити као нација и држава.

 Економски очај у којег су нас увукли системи који владају Србијом је додатно појачан и продубљен и он служи као један од индикатора за осећање враћања у Југославију.